"Za svakog radnika 1.500 evra": Privreda traži hitne mere

"Pitanje je samo koliko će u ovoj godini recesija biti duboka, a moj najoptimističniji scenario predviđa da će BDP otići u minus od 4,5 odsto", kaže za Nova.rs ekonomista Dragovan Milićević.On naglašava da ishod može da bude samo gori na kraju 2020, s obzirom na to da je stanogradnja, delatnost koja je najviše doprinela rastu BDP u prošloj godini praktično stala, a da će ozbiljne gubitke pretrpeti i transport i logistika, turizam...Na našu molbu da proceni koliko još domaća privreda može da čeka na novi paket podrške Vlade, Milićević kratko odgovara da je "mere trebalo usvojiti juče!".Njegov predlog je da država odloži naplatu kamata na svoja dugovanja u ovoj godini."Samo odlaganje kamata 'upumpalo' bi 980 miliona evra u privredu", objašnjava Milićević, koji predlaže i da se u ovoj godini budžet za subvencije prepolovi, i da se isplati samo poljoprivrednicima.

Privreda traži novac i opraštanje poreza i doprinosa

Predsednik Upravnog odbora Mona Hotel Management Tomislav Momirović od izbijanja epidemije se veoma glasno zalaže za sve vidove podrške privredi, a objavio je i listu od 16 mera koje predlaže Vladi.Na prvom mestu naveo je da bi podrška države privatnom sektoru trebalo da isplati 1.500 evra po zaposlenom na ime zarade.Na tviteru je brzo usledila reakcija profesorke Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelene Žarković Rakić, koja ga je zamolila da pojasni da li je mislio da taj novac bude isplaćen radnicima ili poslodavcima, da bi se ispostavilo da je Momirović mislio da zaposleni treba direktno da dobiju finansijsku podršku.U privatnom sektoru inače je zaposleno nešto više od 1.600.000 ljudi, tako da bi trošak za budžet bio najmanje 2,4 milijarde evra.Momirović je, inače, među ostalim merama za podršku privredi naveo i upumpavanje 2 milijarde evra likvidnosti u bankarski sektor kroz otkup hipotekarnih kredita, oslobođenje od plaćanja poreza na dobit, smanjene stope PDV-a, oslobađanje preduzetnika od plaćanja paušala, a malih i mikro firmi od plaćanja komunalija u naredna 3 meseca i druge predloge.Organizacija NALED, sa druge strane, od izbijanja epidemije prikuplja žalbe i predloge privrednika na istu temu - kako sprovesti sve mere Vlade i preživeti udar koronavirusa na poslovanje."Neke od problema koje su navodili država je uspela da reši, a to su pre svega nabavka zaštitne opreme za radnike, koja je omogućena firmama putem interventnog uvoza, pribavljanje dozvola za kretanje radnika tokom policijskog časa, kao i obezbeđivanje prevoza za radnike što je naročito bio problem u unutrašnjosti zemlje", kaže za Nova.rs Ivan Radak iz NALED-a.

"Ono što im je problem za buduće poslovanje i što su najčešće pitali i navodili kao izazov jeste plaćanje obaveza prema radnicima i državi. Zato je NALED predložio da se omogući smanjenje ili odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za male privrednike, kao i za najugroženije sektore", podseća Radak.

Nikolić: Rano je za mere koje bi oborile priliv budžeta

Hrvatska je danas objavila paket mera za podršku privredi, koji podrazumeva pauzu u naplati doprinosa na zarade i poreza na dobit u naredna tri meseca, a samo za turizam, jednu od ključnih delatnosti u toj zemlji, izdvojeno je 600 miliona evra za radnike i preduzeća.Ekonomista i urednik "Makroekonomskih analiza i trendova" Ivan Nikolić, međutim, smatra da Vlada ima na raspolaganju još nešto vremena da "skocka" novi paket mera, zahvaljujući tome što je Narodna banka Srbije uvela moratorijum na otplatu kredita i spustila referentnu kamatnu stopu."Preuranjeno je u ovom trenutku donositi mere koje bi dodatno oborile prilive u budžet. Moramo biti oprezni sa tim, jer se i dalje ne nazire kraj problema koji su nastali sa pojavom koronavirusa, ni kod nas, niti u Evropi", naglašava Nikolić.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram