Vozači u Srbiji mesečno za gorivo izdvajaju i po 20.000 dinara. Jedan od glavnih krivcaca za ovako velike troškove je državni namet - akciza. Naime, akciza na dizel kod nas je drastično viša od proseka Evropske unije, a samo tri države ubiraju više nameta na ovu vrstu goriva od Srbije. Kada je reč o benzinu, Srbija je na EU nivou.
Uvek skupo gorivo u Srbiji dodatno je poskupelo kada kada su 1. oktobra na snagu stupili novi iznosi nameta koje ubira država za svaki litar goriva koje vozači natoče. Veće akcize, dakle veći porez koji ide u državnu kasu, znači i skuplje gorivo.
Trenutno litar dizela košta 214 dinara, a u odnosu na prethodnu nedelju, cene se nisu menjale, dok je benzin pojeftinio za dva dinara, pa litar košta 182, ali je od februara prošle godine na snazi Uredba o ograničenju cena goriva, što znači da svakog petka, država određuje cene po kojima će se naftni derivati prodavati u narednih nedelju dana.
Kada je u pitanju struktura cene goriva, u nju ulaze dve vrste državnih nameta koji drastično utiču na kranju, maloprodajnu cenu na benzinskim pumpama. Pored PDV-a (20%), tu je i akciza, koja je takođe vrsta poreza. Dakle, vozači u Srbiji plaćaju dupli porez na gorivo.
Iako su akcize nešto što postoji i u Evropi, kada je u pitanju dizel, koji je skuplji od benzina, u Srbiji je iznos ovog poreza daleko iznad proseka EU. Samo tri države imaju više akcize, što pokazuje analiza Fiskalnog saveta.
Dok u Srbiji akciza na dizel iznosi 0,55 evra po litru, u Italiji je ona nešto iznad 0,6. Namet je približan i u Belgiji, kao i Francuskoj.
Niže akcize su, s druge strane, u Finskoj, Holandiji, Sloveniji, Nemačkoj, Irskoj, Danskoj, Luksemburgu, Portugalu, Letoniji, Grčkoj, Češčkoj, na Kipru, u Austriji, Španiji, Švedskoj, Litvaniji, Estoniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Malti i Mađarskoj.
Srbija je, prema iznosu akcize na dizel, iznad celokupnog evropskog proseka, koji iznosi 0,42 evra.
Takođe, u EU je propisana u minimalna akciza na dizel. Ona iznosi 0,33 evra.
Osim tri države u kojima je namet na dizel viši, brojne su države u kojima je situacija ipak povoljnija za vozače. Između 0,5 i 0,55 evra, dakle manje nego u Srbiji, akciza na dizel je u Finskoj, a oko 0,5 u Holandiji i Sloveniji. Akcize više od EU proseka imaju još i Nemačka, Irska, Danska i Luksemburg.
Po evropskom proseku ovaj namet naplaćuju Portugal i Letonija, a tek ispod proseka su Grčka i Češka.
Ceh po litri dizela od 0,4 evra plaćaju vozači na Kipru i u Austriji.
Ispod proseka plaćaju i ostale države. Dakle, akcize u Španiji, Švedskoj, Litvaniji, Estoniji, Slovačkoj Hrvatskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rumuniji i na Malti su između 0,3 i 0,4 evra. Sve one, ujedno, poštuju i minimalni propisani iznos od 0,33 evra po litru.
Iako prema ovoj analizi Mađarska ima akcizu manju od 0,33 evra, što je propisani EU minimum, u praksi su stvari nešto drugačije. Naime, kada bi se iznos akcize posmatrao u domaćoj valuti, mađarskoj forinti, videlo bi se da Mađari poštuju ono što je propisano kao najmanji iznos. Ipak, kada se posmatra u evrima, akciza je manja, zbog promena u kursu evra.
U slučaju benzina, akciza za litar u Srbiji iznosi 0,53 evra.
Prosečan iznos u EU je isti, 0,53 evra, a minimalni је 0,36.
U poređenju sa drugim državama, Srbija se nalazi na „zlatnoj sredini“.
Daleko iznad proseka, ujedno i najviši iznos akcize na benzin je u Holandiji, skoro 0,8 evra po litru.
Više od 0,7 evra iznosi ovaj namet u Italiji i Finskoj, a tačno 0,7 je u Grčkoj. Od 0,6 do 0,7 plaća se akciza u Francuskoj, Nemačkoj, Danskoj, a na granici od 0,6 u Belgiji.
U Švedskoj, Estoniji, Portugalu, Luksemburgu, Irskoj, Češkoj, Slovačkoj, Letoniji i Španiji, akciza je od 0,5 do 0,6.
Potom, od 0,4 do 0,5 evra iznosi akciza po litru benzina u Austriji, Sloveniji, Litvaniji, na Kipru i u Hrvatskoj.
Od 0,3 do 0,4 evra je visina nameta u Poljskoj, Bugarskoj, na Malti u u Rumuniji. Izuzetak, kada se akcize posmatraju u evrima, ponovo je Mađarska, u kojoj je akciza manja od 0,3 evra, ali u domaćoj valuti ispunjavaju evropski minimum, koji je 0,36 evra po litru.
BONUS VIDEO Zašto se dižu akcize, ako se rebalansom tvrdi da su prihodi inače veći?