9
Na učestale telefonske pozive i uporne operatere Telekomovog kol centra, koji građanima nude razne povoljnosti, našoj redakciji požalili su se čitaoci iz gotovo cele Srbije. Navode, da od Telekoma dobijaju telefonske pozive u svako doba dana, često i u vreme popodnevnog odmora, a agenti ne prestaju sa pozivima, čak ni onda kada im striktno kažu “da prestanu da zovu”. Rešenje za ovakvu situaciju, je kao u vicu – "Imamo dobru i lošu vest. Koju ćete prvo?”.
Novi Zakon o zaštiti potrošača, predvideo je registar “Ne zovi” i to bi bila ona dobra vest. Međutim, loša je, da taj registar još nije zaživeo, iako je novi zakon na snazi duže od godinu dana.
Upečatljiv primer nepoželjnih i učestalih poziva koje Telekom upućuje građanima dogodio se u Kragujevcu. Građani su nam posvedočili da su ih iz Telekoma više puta zvali telefonom, dolazili na vrata, ostavljali flajere u poštanskim sandučićima, kačili ih na vrata.
Ovakvo ponašenje jednog privrednog subjekta, u Zakonu o zaštiti potrošača, kvalifikovano je kao “nasrtljiva poslovna praksa”, koja je, istim tim zakonom zabranjena i kažnjiva.
9
1
1
U praksi to znači, da građani imaju zakonsko pravo da prijave sve koji ih uznemiravaju ovakvim postupcima, ali je, veliki problem da to i dokažu kod nadležne inspekcije, objašnjava za Nova.rs Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva”.
“Nasrtljiva poslovna praksa je član zakona koji zabranjuje svim trgovcima, a u ovom slučaju Telekomu, da poziva potrošače, bez njihove saglasnosti. Građani koji nisu dali saglasnost, a dobijaju takve pozive, mogu da prijave tržišnoj inspekciji da je prekršen zakon. Za to će im biti potreban neki dokaz ili snimak razgovora. Međutim, kod snimanja razgovora moraju da budu obazrivi, jer je snimanje kažnjivo ukoliko ne upozore drugu stranu da snimaju“, ukazuje Gavrilović.
On je dodao, da je zakon praktično na strani potrošača, ali da je, kako kaže “diskutabilno koliko će inspekcija da reaguje na prijave građana”.
Gavrilović je istakao i da je iskustvo Uduženja “Efektiva” – jako loše, te da “inspekcija ne radi svoj posao kako treba”.
Za nasrtljivu poslovnu praksu, Zakonom o zaštiti prava potrošača koji se u Srbiji primenjuje od decembra 2021. godine, predviđene su novčane kazne od 300.000 do dva miliona dinara za pravno lice, a za odgovorno fizičko lice, kazna je od 50.000 do 150.000 dinara.
Registar “Ne zovi” spas od nepoželjnih poziva
Ukoliko bi neki građani, baš u ovom trenutku odlučio da tržišnoj inspekciji podnese prijavu zbog nasrtljive poslovne prakse, verovatno bi se namučio da prikupi dokaze protiv određenog pravnog lica.
Radi lakšeg dokazivanja nepoželjnih poziva, predviđen je registar “Ne zovi”. Ipak, iako je ta oblast “uređena” zakonom, u praksi je, na žalost, za sada sve samo na papiru.
“Registar ‘Ne zovi’ je trebalo da profunkconiše još pre godinu dana, ali Ministarstvo trgovine nije uradilo ništa po tom pitanju, tako da taj registar koji bi zaštitio građane od nasrtljivih trgovaca i dalje ne postoji”, razočaran je Gavrilović.
On je objasnio da je ovim registrom predviđeno blokiranje poziva samo u potrošačkim odnosima, odnosno , kaže da građane neće moći da pozivaju trgovci koji nude robu i usloge, ali da će brojevi i dalje biti dostupni za razna istraživanja, ankete, kao i pozive političkih stranaka u predizbornim kampanjama, koji ne spadaju u potrošački odnos.
Kako da prijavite svoj broj u registar?
Građani koji ne žele da dobijaju pozive trgovaca i promotivnih agencija treba da se obrate svom operateru mobilne telefonije i od njega zatraže da se nađu u registru. Operateri su kasnije dužni da zahteve svojih klijenata proselde RATEL-u, telu koje je nadležno za rukovođenje registrom.
Zakonom je predviđeno da svaki trgovac ili agencija koja se bavi telemarketingom, kod RATEL-a proveri svaki broj koji želi da pozove, a ukoliko se neki broj nalazi u registru “Ne zovi”, taj broj neće smeti da pozivaju.
Međutim, ništa od ovoga još nije zaživelo.
Poslednje dostupne informacije u vezi sa ovim registrom, iz Ministarstva trgovine objavljene su početkom ove godine, kada je rečeno da će registar biti uspostavljen na jesen 2023.
“Način upisa ili ispisa i uopšte način rada ovog registra biće predmet podzakonskog akta. Međuresorna radna grupa je izradila nacrt ovog akta. Međutim, zbog složenog tehničkog aspekta funkcionisanja ovog registra, akt još uvek nije donet. Predviđeno je da se, kada se za to steknu tehnički uslovi, odmah krene u punu primenu ovog registra. Krajnji rok za implementaciju je septembar 2023. godine“, rečeno je za RTS iz Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu,
BONUS VIDEO: Da li je ugrožena privatnost ličnih podataka pacijenata?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
