Pola minimalca? Kakva pomoć, to mi je omča oko vrata

U ponedeljak je počela isplata trećeg paketa pomoći za privrednike, koja predstavlja polovinu minimalne zarade radnika za april mesec.Kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, za nju se prijavilo 230.805 preduzetnika i privrednih subjekata.Vlasnik restorana "Vrteška" Dejan Petković rekao je da se nije prijavio za novi paket pomoći privrednicima od pola minimalca i kaže da to za njega nije pomoć, "već omča oko vrata". Naglašava da je isto savetovao i svojim kolegama, ali da ga oni mahom nisu slušali.Pewtković je na samom početku našeg razgovara kroz osmeh rekao da je trenutno u restoranu, da radi, ali da nema mnogo posla. Ipak, optimističan je i kaže da se bori koliko može.Petković kaže za Nova.rs da se nije prijavio za novi paket pomoći i naglašava da je sa ekonomske strane to isplativije nego da se prijavite.“Nisam se prijavio i razlog je veoma jednostavan. Prvi put kada smo imali tu kovid pomoć, ona je predstavljena u medijima kao pomoć malim i srednjim preduzećima. Mi smo tada morali da isplatimo punu minimalnu zaradu zaposlenima, a bio je problem jer nismo radili. Minimalce smo dali, ali ostali su nam doprinosi I tako su nam se nagomilali dugovi. Verujte mi, takva pomoć je pre omča oko vrata”, iskren je Petković.Vlasnik restorana "Vrteška" naglašava da ti doprinosi nisu mali i da paket pomoći uslovljava da ne možete da otpuštate radnike.“Naravno, mi nismo za to, radimo da bismo poboljšali poslovanje i brinemo o našim radnicima, ali kada je ovakav ambijent i epidemiološka situacija mi nemamo drugog izbora. Krizni štab se ne konsultuje sa nama i verujte nemamo druge opcije”, nastavlja Petković.On ističe da je prošli put uzeo pomoć, ali da nije bio uređen način plaćanja doprinosa.“Mi smo uzeli 30.000 dinara i dali radnicima, ali nam je ostalo 18.000 na ime poreza da platimo, tako da u suštini nismo dobili ništa. Radniku je to došla kao plata na platu, a verujte da nismo mogli da objasnimo radniku da je to pomoć za nas, a ne za njih. Dugovanja su velika, neko ima po 500 ili 600 hiljada dinara, a neko i milionske iznose mora da plati”, objašnjava Dejan.Kaže da je pokušao da objasni i svojim kolegama da učine isto, ali da su oni bili prinuđeni da prihvate paket pomoći.“Razumem kolege, u ozbiljnom smo problemu, sada idu i prinudne naplate, ali šta da radite. Moj savet je bio da to ne uzimaju, ali neki od mojih kolega nemaju ništa i vide ovo kao pozajmicu sa ogromnom kamatom. To dođe kao da ste pozajmili od zeleneša”, rekao je Petković.

On je istakao da su poslali i dopis Kriznom štabu u kojem traže da se problem ugostitelja reši, te da se naprave najbolja rešenja kojima će biti zadovoljne sve strane.Nedavno, Dario Prpić iz Asocijacije ugostitelja Srbije kazao je za Nova.rs da su gubici u ovom sektoru privrede ozbiljni i da će biti potrebno da se situacija vrati u "normalu".“Jedan prosečan restoran koji ima radno vreme od 8 do 1 sat nakon ponoći prošle godine nije radio 45 odsto radnog vremena. Uglavnom restorani imaju gubitke od 50 odsto pa naviše u odnosu na 2019. godinu”, navodi on.Od početka epidemije koronavirusa ugostitelji su od Vlada Srbije, u okviru prvog paketa, dobili pomoć u visini od tri neto minimalca za svakog zaposlenog. Drugi paket pomoći bio je takođe usmeren na plate zaposlenih i uključivao dva puta po 60 odsto neto minimalne zarade.U okviru trećeg paketa, koji važi od aprila, ugostitelji će ukupno dobiti tri puta po 50 odsto neto minimalca, uz to i sektorsku podršku u visini od jednog punog minimalca.