Vlada Srbije je još pre godinu dana donela uredbu po kojoj privrednicima pogođenim epidemijom koronavirusa i merama uvedenim radi njenog suzbijanja može da isplati do 80 odsto bruto zarada zaposlenih i nekima, koji su zatvoreni, i do 90 odsto fiksnih troškova. Pomoć je, međutim, bila daleko manja i svodila se uglavnom na povremenu isplatu novca koji pokriva cele ili deo minimalnih zarada, ne i poreze na njih.
Zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon podsetila je za Nova.rs da je Vlada Srbije pre nešto manje od godinu dana donela dve uredbe kojima je predviđena daleko veća pomoć privrednicima od one koju im je država od početka epidemije pružala.
U pitanju su Uredba o usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom kovida 19 i Uredba o usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom.
Prve verzije oba dokumenta donete su još 10. aprila prošle godine, dok su treće, koje su trenutno na snazi, u Službenim glasniku objavljene 26. februara ove godine. U uredbi koja se odnosi na otklanjanje štetnih posledica navedeno je da opravdani troškovi za dodelu državne pomoći predstavljaju stvarni gubitak nastao kao direktna posledica epidemije.
Pritom se navodi da stvarni gubitak nastaje kao direktna posledica mera ograničavanja koje korisnika sprečavaju u obavljanju njegove delatnosti, a naročito:
1) mera kojima se nalaže potpuni prestanak obavljanja delatnosti (zatvaranje ugostiteljskih objekata ili trgovina koje nisu nužne i dr.) ili prestanak delatnosti u određenim područjima (ograničenja letova ili drugih oblika prevoza do ili od određenih polazišta ili odredišta i dr.);
2) mera kojima se u sektoru turizma isključuju određene kategorije putnika (školska putovanja i smeštaj za mlade i dr.);
3) mera ograničavanja broja posetilaca u određenim sektorima ili delatnostima (industrija zabave, specijalizovani sajmovi, sportski događaji i dr.).
U pitanju su, dakle, mere koje su upravo na snazi, a po kojima će do ponedeljka biti zatvoreno sve osim prodavnica prehrane, apoteka i benzinskih pumpi – što se svakako ne dešava po prvi put od početka epidemije.
Tako, na primer, ugostitelji, vlasnici turstičkih agencija i ostalih trgovina, trenutno spadaju u kategoriju koja trpi stvarni gubitak. A pomenuta uredba za njih predviđa i više vrsta pomoći.
Koja pomoć je propisana
U 6. Članu, uredbe koja se odnosi na otklanjanje teških poremećaja u privredi, navedeno je sledeće:
“Mesečna subvencija za plate ne prelazi 80 odsto mesečne bruto plate zaposlenih čija je plata subvencionisana (uključujući poreze i doprinose poslodavca za obavezno socijalno osiguranje).”
Dosadašnja pomoć države bila je značajno manja od 80 odsto neto plate i ravnala se po minimalnoj, ne i stvarnoj zaradi zaposlenih. Tako će, na primer, sledećeg meseca poslodavci dobiti pola neto minimalca za zaposlene koji iznosi 16.000 dinara, dok njihovi bruto troškovi za minimalne plate iznose oko 50.000 dinara.
To znači da će u naredna tri meseća dobijati oko 32 odsto bruto minimalca, a u toku prvog i najvećeg paketa pomoći, kada su privrednici dobijali ceo neto miminalac, ta pomoć je iznosila oko 64 odsto stvarnih troškova.
Privrednicima bi značilo kada bi se primenjivao i Član 8a ove uredbe koji kaže da država može nadoknaditi deo fiksnih troškova poslovanja učesnicima na tržištu koji su usled epidemije smanjili ili obustavili svoje poslovne aktivnosti.
Takođe je navedeno da intenzitet državne pomoći u ovom slučaju ne sme da premaši 70 odsto nepokrivenih fiksnih troškova učesnika na tržištu, odnosno 90 odsto fiksnih troškova kod mikro i malih preduzeća.
Milena Amon kaže za Nova.rs da navedene delove uredbe iz nekog razloga ne sprovode ni Vlada ni lokalne samouprave.
“Članovi 6, 7 i 8a koji se tiču pokrića fiksnih troškova i 80 odsto bruto zarada su nešto što je slično onome što su druge zemlje uradile kad su u pitanju privrednici pogođeni merama ograničenja”, objašnjava Amon.
Dodaje da se udruženje na čijem je čelu zalaže za primenu ove uredbe, jer ovo što je do sada uredila država za male privrednike i preduzetnike smatra nedovoljnim za njihov opstanak.
“Mi smo krenuli sa aktivnostima gde će se lokalnim samoupravama uputiti pitanje zašto ne sprovode tu meru”, objašnjava.
Na koji način je Vlada do sada pomagala privrednicima
Od početka epidemije koronavirusa do sad Vlada Srbije je donela tri paketa mera. Prvi i najveći paket primenjivao se od maja prošle godine, kada je svima privrednicima odloženo plaćanje poreza do kraja prošle godine. Taj porez je, međutim, sada došao na naplatu dok epidemija i njene štetne posledice i dalje traju.
Druga značajna pomoć odnosila se na isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50 odsto minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.
U pitanju je bio neto iznos plate za zaposlene u visini minimalca koji na mesečnom nivou iznosi oko 32.000 dinara.
Drugi paket pomoći bio je takođe prvenstveno usmeren na plate zaposlenih i uključivao je isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan meseca. Ovu pomoć od oko 18.000 dinara po zaposlenom poslodavci su dobili u avgustu i septembru. U međuvremenu nije bilo nikakve intervencije države, da bi ovog meseca bio najavljen treći paket pomoći.
U okviru trećeg paketa, prva isplata polovine minimalne zarade, za mesec mart, trebalo bi da bude izvršena 8. aprila, a naredne uplate u maju i junu. Svaki put po 16.000 dinara.
Pored ukupno jednog i po minimalca, podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turstičke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rentakar agencije.
Ova pomoć sve vreme nameće i obavezu koja podrazumeva da privrednici ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 odsto do isteka tri meseca od isplate poslednjeg minimalca, kao i da ne mogu isplaćivati dividende.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar