Bašte kafića i restorana otvorene su od 5. aprila, dok je na poslednoj sednici Kriznog štaba najavljeno da će do 8. maja gosti ugostiteljskih objekata moći da sede i u zatvorenom prostoru. Dario Prpić iz Asocijacije ugostitelja Srbije kaže za Nova.rs da svako popuštanje mera znači puno, ali da su ugostitelji u toku prošle godine pretrpeli gubitke iznad 50 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok su poslednja dva meseca bila pogubna.
“U odnosu na ništa, svako popuštanje mera znači puno”, Kaže Prpić komentarišući poslednju najavu Kriznog štaba i objašnjava da je ugostiteljski sektor u poslednjih 15 meseci jako ugrožen.
“Pogotovo su bili ugroženi restorani u centru grada, čiji gosti su pretežno turisti, kao i oni koji su najveći promet ostvarivali u noćnim časovima i vikendom, a to su periodi koji su im bili uskraćeni”, objašnjava Pripić i podseća da još uvek postoji ograničenje rada do 22 sata.
Kaže da su ugostitelji svesni da je epidemija prisutna u celom svetu, ali i da sve već predugo traje.
Povezane vesti:
“Uspeli smo da sve izbalansiramo nakon vanrednog stanja, pa je onda došlo leto i svi smo očekivali da će epidemija proći. A sada, nakon poslednja dva meseca zatvaranja, dotakli smo dno, mart i april su bili pogubni”, priča i dodaje:
“To što su se izborili sada da nas otvore je super, ali nije jedno super dovoljno, nama trebaju dva super da nam pomogne”.
Gubici koje je pretrpeo ovaj sektor, kako kaže, ogromni su i biće potrebno mnogo vremena da ugostitelji povrate novac i poslove.
“Jedan prosečan restoran koji ima radno vreme od 8 do 1 sat nakon ponoći prošle godine nije radio 45 odsto radnog vremena. Uglavnom restorani imaju gubitke od 50 odsto pa naviše u odnosu na 2019. godinu”, navodi.
Od početka epidemije koronavirusa ugostitelji su od Vlada Srbije, u okviru prvog paketa, dobili pomoć u visini od tri neto minimalca za svakog zaposlenog. Drugi paket pomoći bio je takođe usmeren na plate zaposlenih i uključivao dva puta po 60 odsto neto minimalne zarade.
U okviru trećeg paketa, koji važi od aprila, ugostitelji će ukupno dobiti tri puta po 50 odsto neto minimalca, uz to i sektorsku podršku u visini od jednog punog minimalca.
Ova pomoć sve vreme nameće i obavezu da se ne smanjuje broj zaposlenih za više od 10 odsto tri meseca nakon poslednje uplate. Zbog toga su, kako kaže Pripić, mnogi odlučili da se ne prijave za poslednji paket pomoći.
“U junu može ponovo da ođe do zatvaranja a vi ne smete da kasnite ni dan. Na deset radnika morate oko 480.000 da imate na računu. Sa ovim desetkovanim pazarima niko nije siguran, to je omča oko vrata”, tvrdi Prpić koji je i sam vlasnik restorana.
Podseća da vlasnici restorana i kafića sve vreme plaćaju poreze i doprinose, račune za struju i komunalije, što je bio slučaj i u martu i aprilu kada praktično nisu radili.
“Na deset radnika samo doprinosi za radnike, bez plata iznose 190.000 dinara mesečno. Meni je struja, na primer stigla 130.000, a inače mi stiže 150.000, samo je 30.000 dinara manja”, objašnjava.
“Najviše bi nam značio otpis poreza i doprinosa i ostalih nameta koji idu od strane države. Međutim, ne postoje nikakve naznake da će se to desiti. Ostaje samo nada da neće biti novih zatvaranja i da će radno vreme uskoro biti produženo”, zaključuje.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare