Foto: Shutterstock

Čistačice, zanatlije, pekari – neka su od zanimanja koja većini ljudi nisu preterano primamljiva, nikad nema dovoljno takvih radnika. Ipak, oni koji odluče da se bave baš ovim poslovima, mesečno mogu da zarade i do 1.800 evra.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Nova.rs da postoje deficitarna zanimanja, koja ljudima jednostavno nisu primamljiva.

Miloš Turinski iz Infostuda
Miloš Turinski iz Infostuda / Foto: TV N1

Nekada je u pitanju sama težina posla, nekada manjak motivacije, a neki poslovi se u društvu smatraju „manje vrednim“.

Čistačice

Kako ističe Turinski, čistačica već neko vreme nema dovoljno na tržištu rada. On dodaje da broj ljudi koji bi i mogli da se bave poslovima čišćenja dodatno umanjuje i činjenica da se time u Srbiji bave isključivo žene, i to uglavnom starije od 40 godina.

PROČITAJTE JOŠ

„Iako nijedan posao nije lak, ovaj zahteva određeni fizički napor. Većina žena ovo ne radi kao full-time posao, već pored redovnog, ali ako neko odluči da se bavi samo čišćenjem, može da zaradi i preko 1.000 evra mesečno“, kaže naš sagovornik.

Inače, satnica za čistačice u Beogradu ide i do 600 i 700 dinara, a na mesečnom nivou to je između 105.000 i 123.000 dinara.

Turinski dodaje da je hotelima sve teže da pronađu čistačice i sobarice, ali ni građani koji žele pomoć u stanu nemaju više sreće. Naime, kod pojedinih čistačica se zakazuje i po dve nedelje unapred, jer slobodnih termina nema ranije.

Nedavno je naš portal, pisao o čistačičici Ljilji koja je svoje usluge od marta do oktobra podigla sa 500 na 700 dinara.

„U martu je cena za sat vremena čišćenja bila 500, a sada je 700 dinara. Sve je poskupelo, a nas koji hoćemo da zasučemo rukave i čistimo stanove je sve manje“, ističe Ljiljana i dodaje da se na njene usluge čega i po dve nedelje.

Zanatlije

Bilo da su u pitanju automehaničari, stolari, pekar, vodoinstalateri, moleri ili građevinski radnici – ljudi koji se ovim poslovima bave je premalo. Upravo ovo su poslovi na kojima može da se zaradi i više nego pristojna suma novca.

Foto: Shutterstock

„Problem je što stručan kadar, kada je u pitanju zanatstvo, odlazi u inostranstvo, a premalo je mladih koji žele da se bave ovim poslovima. Mnoga od ovih zanimanja mladi smatraju ‘manje vrednim’ u odnosu na profesije za koje vam je potrebna fakultetska duploma“, objašnjava Turinski.

On dodaje i da je problem to što je većina ljudi koji se bave ovim zanimanjima pred penziju, a nema ko da ih nasledi.

Što se zarada tiče, automehaničar na mesečnom nivou može da zaradi I do 150.000 dinara, a istu toliku platu može da ima i stolar.

Na oglasima ponekad može da se pronađe I ponuda koja izgleda zaista nerealno. Tako neki poslodavci nude 240.000 dinara vodoinstalaterima, a molerima 150.000.

Buregdžije

Ovo zanimanje vrlo je deficitarno, a majstori bureka mesečno mogu da zarade između 1.500 i 1.800 evra. Majstori ovog zanata kažu da je samo za učenje potrebno od šest meseci do godinu dana. Takođe, ovo je i fizički zahtevan posao – buregdžije dugo stoje u mestu, a potrebna je i snaga u rukama.

Takođe, nema puno žena koje se bave ovim poslom.

BONUS VIDEO Vlasnik pekare Fofa u kojoj trudnice ne plaćaju

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare