0
Minimalna zarada, iako bi trebalo da bude izuzetak, postala je u Srbiji realnost za više od 350.000 zaposlenih, istakao je Centar za politike emancipacije u svom pismu premijerki Ani Brnabić uz apel da podrži zahtev sindikata da se minimalac podigne na bar 39.000 dinara.
„Pišem Vam u vezi sa predstojećim pregovorima o visini minimalne zarade za 2022. godinu koji će se odvijati u okviru Socijalno-ekonomskog saveta uz apel da podržite sindikate i njihov zahtev da se minimalna zarada podigne barem do nivoa minimalne potrošačke korpe koja je u aprilu ove godine iznosila 39.000 dinara“, stoji u pismu koje je premijerki uputio Vladimir Simović, koordinator programa za radna prava Centra za politike emancipacije CPE, a prenosi N1.
Mogućnost življenja od sopstvenog rada trebalo bi da bude, kako se ukazuje u pismu – civilizacijski standard.
„Zakon o radu nalaže da se pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi naročito od ‘egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe’. Ipak, kao što i sami znate, minimalna zarada je ove godine bila daleko ispod nivoa minimalne potrošačke korpe. Minimalna zarada se trenutno nalazi ispod granice siromaštva za tročlanu porodicu i pokazatelj je višedecenijskog urušavanja životnog standarda većine građanki i građana Srbije. Biti zaposlen u Srbiji danas, nažalost, ne znači ne biti siromašan“, navodi se u pismu.
Minimalac bi trebalo da predstavlja izuzetak koji se sme isplaćivati najviše šest meseci i to u situacijama kad poslodavac otežano posluje, ali je posato realnost za više od 350.000 zaposlenih. Takođe, kako se ističe u pismu CPE, veliki broj ljudi prima zaradu koja je tek nešto viša od ove granice o čemu nam govore zvanični statistički pokazatelj.
„Zato je povećanje minimalne zarade u cilju dostizanja nivoa zarada koji bi zaposlenima omogućio da žive od svog rada prvi korak stvarnog ekonomskog razvoja koji bi u prvi plan stavljao dostojanstven život radnica i radnika i socijalnu održivost i omogućio stvarni društveni razvoj Republike Srbije u celini“, navodi se u pismu.
CPE podseća da su se socijalni akteri u okviru Socijalno-ekonomskog saveta još pre četiri godine dogovorili da će minimalac biti izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom, što se nije dogodilo. Ali, to se, kako se ističe, prepoznaje kao dobra volja Vlade Srbije i razumevanje položaja najniže plaćenih radnica i radnika.
„Zbog toga tražimo od Vas i Vlade Republike Srbije da podržite zahtev sindikata za podizanjem minimalne zarade u 2022. godini barem do nivoa minimalne potrošačke korpe, a da u narednim godinama usledi sukcesivno povećanje minimalne cene rada do dostizanja nivoa plate za život koja bi omogućila dostojanstven život radnicama i radnicima“, navodi se u pismu premijerki.
U pismu se ukazuje i da proračun plate za život polazi od realnih troškova života i pokriva osnovne potrebe radnica i radnika i njihovih porodica. Pravo na platu za život priznato je kao ljudsko pravo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropskoj socijalnoj povelji Saveta Evrope i brojnim drugim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala.
„Ustav Republike Srbije u članovima 23 i 60 kaže da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno, da svako ima pravo na slobodan razvoj, poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu i pravičnu naknadu za rad. Pozivamo vas i Vladu Republike Srbije da omogući građanima i građankama Srbije ova prava“, navodi se u pismu Centra za politike emancipacije upućenom Ani Brnabić.
Pratite nas i na društvenim
mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
