Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da zasnuju specijalizovano pčelarsko gazdinstvo, da ulože lična sredstva i udruže se u zadrugu, saopšteno je danas iz Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića.

Kako se navodi, povratnicima budućim pčelarima savetuju se primena savremene tehnologije, viši stepen prerade u pčelarstvu i korišćenje opreme, a kao dobar primer navodi se pčelarska zadruga „Med i voće“ u Vlasotincu.

Ova zadruga je podsticajnim sredstvima projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“ nabavila najsavremenije mašine za pčelarstvo i primenjuje najsavremenije tehnološke metoda.

Iz Kabineta kao uspešne ističu i pčelarske zadruge „Bi kuper“ iz Merošine, „Plan B“ iz Batočine, „Homolje med“ iz Žagubice i „Zaplanjsku maticu“ iz Gadžinog Hana.

Ističe da će se Nacionalni tim za preporod sela Srbije zalagati za veće subvencije pčelarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, i za očuvanje pčelinjeg fonda.

Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku rojeva, pčelinjih matica i opreme za pčelarstvo, navodi se u saopštenju i dodaje da će Nacionalni tim organizovati stručne posete najuspešnijim pčelinjacima i zadrugama, uz savete o tome kako da se udruže.

Održivi razvoj pčelarstva siguran jde i isplativ način da se pokrene uspešna proizvodnja, jer je proizvodnja meda zanat koji se uči u jednoj sezoni, a relativno niska ulaganja mogu se brzo vratiti, pčelarstvo je povoljno za oba pola i ljude različitih nivoa znanja, a u njemu mogu da rade i ljudi s blagim stepenom invaliditeta i stariji od 50 godina, navode se u saopštenju prednosti pčelarstva.

U Srbiji ima oko 850.000 košnica u pčelinjacima, a prema nekim podacima, ukupno je 1,1 milion košnica – dok je registrovanih pčelara oko 15.000, a pretpostavlja se da se pčelarstvom bavi oko 30.000 domaćinstava.

Proizvodnja meda u Srbiji varira od 6.000. do 9.500 tona godišnje, od čega su po trećinu bagremov i suncokretov med, a prihod je veliki i od drugih pčelinjih proizvoda, navodi se u saopštenju.

„U pčelarstvu postoji velika razvojna snaga: verovali ili ne – izvoz meda 2013. godine u Srbiji u vrednosti od 14 miliona dolara je bio veći od izvoza junećeg mesa!?! Naš cilj trebalo bi da bude podizanje proizvodnje meda sa 6.000 do 9.500 tona, koliko je iznosila proteklih deset godina, na 12.000 tona godišnje“, izjavio je ministar Krkobabić, navodi se u saopštenju.

Ogroman je značaj pčela za poljoprivredu Srbije, jer pčele svake godine, prema rečima profesora Miće Mladenovića, oprašivanjem povećavaju prinose u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu Srbije za 148 miliona evra.