0
Na sajtu irskog arhitektosnkog biroa "Niall Montgomery + Partners" (NMP) pojavio se sinoć projekat pejzažne arhitekture za prostor na kom se još uvek nalazi Beogradski sajam. Taj projekat, međutim, već danas je uklonjen sa sajta tog biroa. Naime, portal N1 sinoć je objavio tekst, kojim je poslao poruku "Kroji li već to Beograd na vodi planove za Sajam". Ubrzo nakon objavljivanja teksta - irski arhitektonski biro uklonio je projekat sa svog sajta.
Beogradskom sajmu u Bulevaru vojvode Mišića dani su odbrojani. Prepoznatljiva panorama sajamskih kupola posle 2027. godine, po svemu sudeći, odlazi u prošlost.
U Beogradu će za četri godine biti održana specijalizovana izložba Ekspo 2027, i to u novom izložbenom kompleksu koji će, zajedno sa nacionalnim stadionom, biti izgrađen u Surčinu, na prostoru gde se ukrštaju obilaznica oko Beograda i auto-put „Miloš Veliki“.
Nakon završetka izložbe, kompleks u Surčinu će, prema najavama nadležnih, postati novi dom Beogradskog sajma.
Šta će „zameniti“ Sajam na atraktivnom zemljištu između mosta Gazela i Ade Ciganlije, uz samu reku Savu, još nije poznato, ali je gradski menadžer Miroslav Čučković u aprilu otkrio da će selidbu u Surčin „preživeti“ samo Hala 1.
„Sajam će biti preseljen u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, u okviru manifestacije EKSPO 2027. Hala 1, koja je pod zaštitom, ostaje tamo gde je i danas i taj prostor biće pretvoren u kreativni centar, nešto poput Ložionice. Ali, to možemo da očekujemo tek za pet godina“, izjavio je Čučković u intervjuu za „Večernje novosti“.
To što će Sajam preći na drugu obalu Save „tek za pet godina“ ne znači da se za prostor na kom se danas nalazi već ne kroje planovi.
Tako se na sajtu irskog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) pojavio projekat pejzažne arhitekture za prostor između Gazele i Ade. Na objavljenim vizualizacijama projekta se umesto Sajma nalaze blokovi zgrada koji, baš kako je Čučković najavio, okružuju Halu 1 – usamljeni podsetnik na ono što se decenijama na tom prostoru nalazilo.
Irski biro je, uz raskošne vizualizacije, ponudio i šturi opis u kom se navodi da će ekstenzija Savske promenade biti kulturno-ekološka destinacija i šetalište svetske klase koje će krasiti niz parkova, umetnički centar i panoramski točak uz revitalizovani Stari železnički most koji, podsetimo, nije u funkciji od kada je ukinut železnički saobraćaj u Savskom amfiteatru.
N1 se obratio birou NMP sa molbom da nam pruže više informacija o datom projektu, ali je odgovor, do objavljivanja ovog teksta, izostao.
Indikativno je, međutim, to što projekat za prostor Beogradskog sajma nije jedini u glavnom gradu Srbije na kom je NMP angažovan. Uvidom u portfolio na njihovom sajtu, može se videti da su izradili projekte pejzažne arhitekture za još dva stambeno-poslovna kompleksa u Beogradu, i to u neposrednom komšiliku Sajma – Beogradu na vodi.
Tako su arhitekte iz Irske osmislile zelene površine u bloku 10 u Beogradu na vodi, odnosno stambeno-poslovnom kompleksu koji će, po svemu sudeći, biti izgrađen na mestu sadašnje Beogradske autobuske stanice (BAS) u Karađorđevoj ulici. Izgled i raspored tih zgrada na sajtu NMP-a isti je kao i na zvaničnoj internet prezentaciji Beograda na vodi.
Drugi projekat se odnosi na blok 27, odnosno parcelu na samoj obali Save, pokraj mosta Gazela, naspram tržnog centra Galerija.
Podsetimo, otkad su se pojavile prve najave o selidbi Sajma, u javnosti se spekuliše da će se na toj prostor proširiti naselje Beograd na vodi. Tako je direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović za N1 u februaru izjavio kako je uveren da će kompanija „Beograd na vodi“ d.o.o postati novi vlasnik preduzeća Beogradski sajam.
Dosad, međutim, nije učinjen nijedan formalni korak ka privatizaciji Beogradskog sajma niti eventualnoj prodaji zemljišta na kom se sada nalazi. Poznato je, međutim, da je Beogradski sajam doneo odluku o smanjenju osnovnog kapitala za 1,139 milijardi dinara, radi sprovođenja statusne promene, i da je saglasnost na tu odluku dala i Vlada Srbije.
Zakon o privrednim društvima predviđa četiri vrste statusnih promena preduzeća u Srbiji. To su spajanje, pripajanje, podela i izdvajanje.
Bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić za portal N1 ocenjuje da smo svedoci protivzakonite akcije urušavanja grada Beograda.
Uređenje šetališta duž Save je, prema Bobićevim rečima, u redu, ali svi objekti Beogradskog sajma moraju biti sačuvani, a ne samo Hala 1.
Za samo uređenje tog prostora trebalo bi raspisati otvoreni, ako je potrebno i međunarodni, arhitektonsko-urbanistički konkurs, po programu koji bi prethodno napravile nadležne beogradske institucije, poručuje Bobić ističući, međutim, i da je raspisivanje konkursa nemoguće dok se ne usvoji novi Generalni urbanistički plan do 2041. godine, koji bi definisao namenu prostora u Bulevaru vojvode Mišića.
„Ovako se radi van bilo kakvih institucionalnih radnji koje su neophodne da bi se taj posao uradio. Priča je potpuno neodrživa ako bismo se držali zakona“, istako je Bobić.
Bivši gradski arhitekta strahuje da ćemo i za prostor Beogradskog sajma dobiti gotovo rešenje iz inostranstva, kao što se desilo i u slučaju Beograda na vodi kada je javna rasprava, kako je podsetio, održana pro forma.
„Bilo je preko 2.500 primedbi, 80 odsto je odbačeno sa rečenicom: ‘Ne odnosi se na predmet rasprave’“, ukazao je Bobić.
Deluje kako je ideja, nastavio je Bobić, da se u Surčinu počne sa nekakvim radovima na Ekspo centru koji bi se iskoristili kao argument da se pristupi rušenju sadašnjeg Sajma.
„Čujem da su neke od firmi koje rade na Sajmu dobile upozorenje da njihov aranžman prestaje na tom prostoru“, ističe on.
Po dobijanju organizacije Ekspa 2027, ministar finansija Siniša Mali „ukaljao je cipele“ i otišao u surčinska polja, obećavajući da će tu uskoro biti aktivirano „najveće gradilište u ovom delu Evrope“ na oko 150 hektara.
Objekti u kojima će se održavati Ekspo prostiraće se na 25 hektara, najavio je Mali koji je i na Instagramu objavio vizualizacije kompleksa koji će biti izgrađen uz nacionalni stadion.
Da iza idejnog projekta Ekspo kompleksa stoji španski arhitektonski studio „Fenvik Iribaren“ saznali smo iz stranih medija. Isti biro izradio je projekte nacionalnog stadiona i rekonstrukcije Savskog trga u Beogradu, ali izuzev za prostor ispred nekadašnje Železničke stanice, ni za jedan drugi objekat nije bio raspisan javni, otvoreni arhitektonsko-urbanistički konkurs.
Autori projekta su za španski portal Metalocus otkrili da će Ekspo u Beogradu zauzimati 170.000 kvadratnih metara komercijalnog, rekreacijskog, ugostiteljskog i prostora za rekreaciju.
Kada bude završen, Ekpo će moći da nastavi sa radom kao tradicionalno sajmište, pošto se veliki paviljoni kasnije mogu ponovo koristiti za održavanje koncerata ili nastupa svih vrsta, dok će spoljni paviljoni biti demontirani, ostavljajući šetalište koje će služiti kao podrška sajmu, ističe se u tekstu španskog portala.
PROČITAJTE JOŠ
„Ovaj koncept rasklopivih i višekratnih zgrada je isti onaj koji je ‘Fenvik Iribaren’ koristio na Stadionu 974 na nedavnom Svetskom prvenstvu u Kataru. Ovaj projekat, zajedno sa stadionima Al Tumama i Edukejšn siti, izazvao je velika očekivanja širom sveta zbog svoje inovativne i održive prirode. Studio je dobio zlatnu medalju za špansku profesionalnu izvrsnost za rad na Svetskom prvenstvu u Kataru“, pohvalile su se španske arhitekte.
Iz studija „Fenvik Iribaren“ obećavaju i da će manifestacija u Beogradu biti „najodrživiji Ekspo u istoriji“, odnosno da je ceo projekat osmišljen u skladu sa filozofijom „plave arhitekture“ koja, kako se navodi, daje prioritet dobrobiti korisnika.
Novi beogradski sajam maksimalno će iskoristiti solarnu energiju kroz ugradnju brojnih solarnih panela na parkiralištima i visokim prostorima paviljona, obećavaju autori projekta. Kompleks će delom koristiti i energiju vetra, a biće ugrađen i inovativni sistem klimatizacije koji će hladan vazduh distribuirati kroz klupe i sedišta.
Đorđe Bobić je, međutim, mišljenja da za specijalizovanu izložbu koja će trajati samo tri meseca nije bilo potrebno graditi nov kompleks, i da bi sve to moglo „kvalitetno da se obavi“ i na postojećem Beogradskom sajmu.
„Mi ćemo doći u situaciju, kada se i ako taj Ekspo izgradi, proći ćemo kao u Italiji i Nemačkoj gde su ti prostori prosto napušteni. To su mi objašnjavali marketinški stručnjaci, sajam (kao manifestacija) je prevaziđena priča. Ljudi to čine preko interneta, što je efikasnije, jeftinije i mnogo korisnije“, ističe Bobić.
Činjenica da ni projekat za Ekspo nije izabran na javnom konkursu, prema Bobićevim rečima, govori da iza svega stoji isključivo lukrativni interes.
„Nema razloga da kad se pravi Ekspo, da ne bude javni međunarodni konkurs. To podiže nivo i ugled celog prostora. Kao i projekat za nacionalni stadion, to je jednostavno jedan lukrativni interes, gde jedna ekipa koja vlada ovom državom dozvoljava sebi taj bahati odnos da nikoga ništa ne pita, a pritom se radi o javnom novcu. Nemoguće da vlast donosi odluke kako će trošiti neverovatne količine novca, ali bez ikakve kontrole javnosti“, zaključuje Bobić.
