Najteža i najskuplja setva u Srbiji do sada

Predstavnik Udruženja „Pančevački ratari“ Jovan Negovan izjavio je za Betu da je setva kukuruza i ostalih kultura skuplja oko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu.„Sejali smo uglavnom staro seme koje smo nekad držali za rezervu. Upotreba veštačkog đubriva je korišćena poput začina. Otaljali smo ovu setvu u nevreme jer je optimalni rok od 5. do 25. aprila prošao“, rekao je Negovan.Neki poljoprivrednici, kako je rekao, „još nisu posejali, a možda i neće jer će, po svemu sudeći, jeftinije proći i odmoriti svoje zemljište za bolje dane“, pošto su žitarice pojeftinile do 40 odsto.Uvođenje e-agrara u sred prolećnih radova napravilo je, prema njegovim rečima, opštu pometnju, pa su zakasnili državni podsticaji za prolećnu setvu.„U Srbiji je opšti haos, dok u zemljama članica EU podsticaji idu normalno od 300 do 600 evra po hektaru, kod nas su 9.000 dinara, ni 80 evra. U uslovima otvorenih granica prema tim zemljama konkuretnost poljoprivrede Srbije je pala na nulu, pa nije konkurentna čak ni zemljama koje ratuju i svoje proizvode prodaju ispod cene koštanja“, rekao je Negovan.Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je setva kukuruza u Vojvodini pri kraju i da vreme nije dozvolilo da se poštuju rokovi.Setva pšenice, kako je rekao, koštala je oko 180.000 dinara po hektaru, kukuruza oko 170.000, a suncokreta od 150.000 do 160.000 dinara.„Ako pšenica, koju je ove godine zahvatila retka bolest, žuta rđa i rodi pet tona po hektaru, a cena ostane 20 dinara po kilogramu, ‘zaradićemo’ 100.000, a uložili smo 180.000 dinara“, rekao je Jakšić.Dodao je da su poljoprivrednici ove godine štedeli na svemu u setvi da bi smanjili troškove, kilogram mineralnog đubriva urea u januaru, kada se nabavljalo za prvu prihranu pšenice, koštalo je 100 dinara, a pre dve godine manje od 40 dinara.Troškove je, kako je rekao, delom smanjilo pojeftinjenje mineralnog đubriva KAN i AN za drugu prihranu pšenice, pa je sa oko 100 dinara po kilogramu cena pala na oko 50 dinara. Pšenica je ove godine na pojedinim parcelama, prema njegovim rečima morala da se zaprašuje zbog bolesti tri puta, a možda će morati još jednom, što povećava troškove proizvodnje.

Jakšić je rekao da je tokom aprila i početkom maja problem pravila i suša jer bačeno đubrivo nije moglo da se rastopi i da je današnja kiša dobrodošla.On je rekao da ni sam nije dobio novac za subvencije, iako se preko e-agrara prijavio prvog dana, kada je bio na 50.000 mestu i da je u južnom Banatu retko ko dobio taj novac.