NBS pojašnjava međugodišnju inflaciju – koji proizvodi su joj najviše doprineli

Narodna banka Srbije saopštila je da želi da još detaljnije pojasni međugodišnju inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto i koja je, kako navode, manja od međugodišnje inflacije u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope, koje se nalaze u istom režimu monetarne politike, prenosi N1.„Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9 odsto, u Rumuniji 5,3 odsto, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5 odsto sa tendencijom da dostigne i nivo od 6 odsto prema oceni pojedinih analitičara. Neznatno nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu imala je jedino Češka, gde je međugodišnja ukupna inflacija iznosila 4,1 odsto. Međutim, za razliku od Češke, gde je bazna komponenta inflacije u avgustu iznosila 4,8 odsto, u Srbiji je bazna inflacija u avgustu iznosila 1,8 odsto, što ukazuje na odsustvo trajnijih inflatornih pritisaka i što potvrđuje našu ocenu da je aktuelna viša inflacija privremenog karaktera“, navela je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u saopštenju.Kako se dodaje u saopštenju, na pitanje šta naši građani imaju od toga što je inflacija u Srbiji niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, odgovor je – njihova primanja su očuvana u većoj meri.„Ali to pitanje je i pokušaj omalovažavanja svega postignutog u prethodnim godinama. Zašto se poredimo sa drugim zemljama? Kao prvo da bismo ukazali da je inflacija globalni fenomen i da izlazak iz pandemije sa sobom nosi jednu dimenziju globalnih poremećaja na koje ni najrazvijenije ekonomije ne mogu da utiču. Takođe, važno je znati da su sve mere preduzete u prethodnim godinama u Srbiji dale rezultate i da su nam pomogle da krizu izazvanu pandemijom dočekamo znatno spremniji nego što smo bili tokom prethodnih kriza. Dodatno, postignuta i očuvana makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost omogućila nam je da uspešno odgovorimo na izazove koji su se našli pred nama i da u najtežim trenucima pandemije očuvamo poslovno i potrošačko poverenje, a time i radna mesta i proizvodne kapacitete naše privrede“, piše NBS u saopštenju.Kako navodi NBS, pravovremenom reakcijom ekonomske politike postigli smo potpuni ekonomski oporavak već u prvom kvartalu ove godine.„Iako smo do sada više puta isticali koji su proizvodi najviše doprineli inflaciji, smatram da je korisno da još jednom ponovimo da je reč pre svega o cenama energenata i cenama neprerađene hrane. Konkretno, cene derivata nafte su u avgustu povećane za 17,1 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Prosečna cena derivata nafte je u avgustu ove godine iznosila 163 dinara, što je za 17 odsto više u odnosu na prosečnu cenu derivata nafte koja je u avgustu prošle godine iznosila 139 dinara, pri čemu treba imati u vidu da je prošlogodišnja cena bila pod uticajem znatno nižih svetskih cena nafte koje su se tokom prošle godine našle na rekordno niskim nivoima. Skoro jedna četvrtina ukupne inflacije koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto, posledica je upravo pomenutog rasta cena derivata nafte, koji u indeksu potrošačkih cena učestvuje sa 5,8 odsto, pri čemu treba imati u vidu da je praktično reč o vraćanju cena derivata nafte na pretkrizni nivo, što je bilo i očekivano sa oporavkom ekonomske aktivnosti“, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković.Onda dodaje da je jedna četvrtina avgustovske inflacije posledica rasta cena neprerađene hrane i to pre svega cena povrća i cena mesa.„Kada je reč o cenama mesa, međugodišnja stopa rasta cena svežeg mesa, koju zvanična statistika beleži iznosi 10,1 odsto, što pokazuje da zvanična statistika u principu oslikava ono što se dešava u maloprodaji i što svi vidimo i osećamo. Ipak, svakako treba imati u vidu da postoji razlika u rastu cena i po vrstama proizvoda unutar ove kategorije, cene su drugačije i u različitim delovima Srbije, a treba imati u vidu i da je cena mesa tokom cele prošle godine bila izrazito niska, što je nanelo veliku štetu proizvođačima“, objašnjava guvernerka.„Kada je reč o cenama povrća, one su u avgustu u proseku povećane za 19,7 odsto međugodišnje, pri čemu svakako ima pojedinih vrsta povrća koje su poskupele i više od toga, ali ima i onih koje su poskupeli manje od toga. Kada posmatramo ukupnu inflaciju koja je u avgustu iznosila 4,3 odsto, od ukupno 662 proizvoda i usluga koliko ulazi u obračun indeksa potrošačkih cena, njih oko 30 odsto jeste značajnije poskupelo (iznad 4,5 odsto koliko iznosi gornja granica dozvoljenog odstupanja od cilja Narodne banke Srbije), pri čemu je oko osam odsto potrošačke korpe zaista jeste imalo dvocifrenu stopu rasta cena. Međutim, s druge strane, oko 30 odsto proizvoda i usluga koji ulaze u obračun inflacije beleži rast cena koji se nalazi unutar granica cilja Narodne banke Srbije od 3±1,5%, dok je oko 40% proizvoda i usluga koji čine indeks potrošačkih cena ili pojeftinilo, ili ima rast cena koji je manji od 1,5 odsto“, navodi guvernerka Jorgovanka Tabaković.U saopštenju se navodi da je NBS već isticala „da nam predstoji nekoliko meseci nešto viših stopa inflacije“, a da su razlozi za to globalnog karaktera.„Isto tako ukazujemo da su ovi faktori privremenog karaktera i da na njih monetarna politika ne može da utiče, a čijim postepenim slabljenjem će se i inflacija, u drugoj polovini naredne godine, vratiti na nivoe bliskim onim na kojima je u proseku bila i u prethodnih osam godina. Pozivanje „da država preduzme nešto“, uz istovremeno ignorisanje činjenice da država tokom cele prošle i ove godine preduzima aktivnosti kojima pomaže različite ugrožene oblasti privrede, jeste samo nastavak politike prećutkivanja postignutih rezultata današnjih nosilaca ekonomske politike“, dodaje guvernerka Tabaković u saopštenju.BONUS VIDEO: Hiperinflacija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiinflacijadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2262576"]