Povećanje minimalca na dnevnom redu i u Nemačkoj: Pogledajte na kojim poslovima u toj zemlji primaju najniže plate i koliko su veće nego u Srbiji

Pregovori o minimalcu za narednu godinu su u toku, ali čini se da želje sindikata ni ovog puta neće biti ispunjene. Dok predstavnici sindikata traže skoro 62.000 dinara, Ministarstvo finansija predložilo je da se aktuelna minimalna zarada od oko 50.000 dinara poveća za osam do 10 odsto, dakle za oko 5.000 dinara.

Sindikati traže veći minimalac i u Nemačkoj, u koju odlazi veliki broj naših državljana, jer su plate daleko veće. Isto je i sa minimalcem. Nemački sindikat Ver.di zahteva da se minimalna satnica poveća na 12,41 na 15 evra u bruto iznosu, od 2026. godine.

“Zahtevamo pravednu minimalnu satnicu od 15 evra od 2026. kako bismo učinkovito suzbili siromaštvo i ojačali kupovnu moć”, naveli su iz ovog sindikata.

Naredne, 2025. godine, minimalac će u Nemačkoj izvesno biti povećan za 41 cent, te će iznositi 12,82 evra.

Inače, 12,41 evro je bruto satnica, bez poreza i doprinosa. Kako u Nemačkoj postoji šest poreskih kategorija, u koje se radnici svrstavaju na osnovu različitih faktora, uključujući i dužinu radnog staža, mesto prebivališta, bračni status i da li imaju decu, minimalna mesečna zarada nije ista za sve. Tako minimalac u Berlinu ide od 1.205 do 1.600 evra.

Poslovi za minimalac u Nemačkoj

S obzirom na to koliko je i minimalac veći u Nemačkoj nego u Srbiji, veliki broj naših državljana odlazi u ovu državu i radi poslove upravo sa najmanjom platom. Jedno od takvih zanimanja su negovateljice, koje zarađuju od 1.500 evra, pa naviše. Tu su i pekari, koji zarađuju od 1.600 evra.

Po 1.500 ili 1.600 evra zarađuju i čistači i čistačice, dadilje, zidari, stolari, frizeri, konobari, trgovci… To su, međutim, početne plate, tako da postoje i radnici koji se bave ovim poslovima, a zarađuju više.

Sve lakše do posla u Nemačkoj

Nemačka je najavila smanjenje poreza za stranu stručnu radnu snagu tokom prve tri godine njihovog rada u ovoj državi. Postojaće 30, 20 ili 10 odsto smanjivanja poreza za ljude koji dođu kao stručna radna snaga. To je druga po redu mera koju su vlasti ove zemlje donele kako bi privukle radnu snagu iz inostranstva, a koja im je neophodna.

U junu ove godine, nemačke vlasti omogućile su radnicima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i sa teritorije Kosova da u Nemačkoj borave do godinu dana i traže posao, a kako je planirano, ova mera trebalo bi da olakša dolazak za čak 50.000 ljudi godišnje sa Zapadnog Balkana u Nemačku, što je duplo više nego dosad.

Ova nova pravila za traženje posla u Nemačkoj, važe za one sa najmanje dve godine stručne obuke ili univerzitetskom diplomom priznatom u zemlji u kojoj je kvalifikacija stečena, a takođe je potrebno poznavanje nemačkog ili engleskog jezika. Kada se karta odobri, podnosilac zahteva može da uđe u Nemačku i traži posao do godinu dana, što znači da više ne mora da podnosi ugovor sa nemačkom kompanijom pre nego što mu bude dozvoljeno da uđe u Nemačku da radi.

BONUS VIDEO Ranka Savić iz ASNS o natezanju sindikata i Vlade Srbije oko minimalca