89
Nemačka je oduvek bila među prvim izborima ljudi koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom. O tome najbolje govori podatak da više od 400.00 naših ljudi živi i radi u nemačkim gradovima. Oni koji su već tamo mesečno zarađuju između 1.500 i 7.000 evra, u zavisnosti od stepena obrazovanja. A ako obavljaju i mini-job odnosno dodatni neoporezivi posao, onda ni ne čudi što srpski državljani hrle u Nemačku. Čini se da će tek sada, nakon što je Nemačka udvostručila broj radnih viza za Srbe, odliv radnika biti veći. Medicinari su već otišli, a kako vlasnica jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj za Nova.rs navodi, tek sledi jagma za neka zanimanja.
Nemačka se već neko vreme bori sa velikim deficitom kada je u pitanju radna snaga. Zbog toga je, čini se, ova zemlja odlučila da od 1. juna udvostruči broj radnih viza ne samo za naše državljane kojih tamo ima skoro pola miliona, nego i za Bosance, Crnogorce, Makedonce i Albance.
To znači da će radnici iz ovih zemalja, prema Uredbi o zapadnom Balkanu, uživati privilegovan pristup tržištu rada Nemačke.
Naši ljudi koji već žive u Nemačkoj najčešće se bave fizičkim poslovima, pre svega građevinom, a veliki broj njih zaposlenje u zdravstvenim sistemima, kao što su negovatelji, medicinski tehničari, fizioterapeuti, farmaceuti. Otišao je i veliki broj naših doktora, što i ne čudi kada tamo zarađuju i do 7.000 evra.
PROČITAJTE JOŠ:
89
133
13
Direktorka jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj Emina navodi za Nova.rs da su medicinari godinama unazad bili među najtraženijim profilima u Nemačkoj, međutim njih trenutno najmanje odlazi iz Srbije. Zapravo – gotovo svi koji su želeli su i otišli.
„Taj talas medicinskih radnika je već otišao, a onih koji žele da odu je jako malo. To su, znači, medicinske sestre, tehničari i doktori. Međutim, u prethodnom periodu veoma traženi su fizioterapeuti i mislim da će, kako se čini, njihova era tek sada doći do izražaja. To nam pokazuju i naši klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehničara“, ističe ona.
Prema njenim rečima, Nemačka traži i varioce, električare, molere i automehaničare koji su u Srbiji veoma deficitarni. Dok im Nemci daju i do 3.000 evra, kod nas ovi majstori zarađuju oko hiljadu evra.
Oglasi koji su istaknuti na sajtu srpskih agencija za zapošljavanje u Nemačkoj pokazuju da tamošnjim firmama fale profesionalni vozači, što nam potvrđuje i naša sagovornica.
„U Srbiji fali oko 20.000 profesionalnih vozača, međutim naši ljudi se, zbog boljih uslova rada, odlučuju da se time bave u Nemačkoj. Nemci traže vozače autobusa, kamiona, brze pošte, dakle sve kategorije. To donekle i ne čudi jer zarade dva, tri puta više nego u Srbiji“.
Tražene su i spremačice koje mogu dosta dobro da zarade jer im je obezbeđen smeštaj u hotelu u kom rade.
Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta.
„Možda su sva ova zanimanja koja se traže u Nemačkoj deficitarna kod nas, ali koliko ljudi u Srbiji ne može da dobije posao? Toliko je ljudi bez posla, to je strašno, posebno za one obrazovane, dok su u Nemačkoj ljudi prihvaćeni oberučke. O onim sa fakultetskom diplomom da ne pričam. Oni su zaista nagrađeni za svoj posao“, ističe ona.
Glavni uslov za rad u Nemačkoj je jezik. Međutim, to je i najveća prepreka jer ga ljudi slabo uče.
„To je jedan od uslova, ali svakako ključni. Ima mnogo ljudi koji su otišli kao nekvalifikovana radna snaga, koji su došli bez poznavanja bilo kog stranog jezika, ali su se snašli. Takođe, sve zavisi i od vaše stručne spreme odnosno od toga za koji posao vi želite ovde da aplicirate. U principu, nivo B1 se spremi za godinu dana, za B2 treba malo više vremena“.
Naravno, nekvalifikovani radnici se manje muče oko pronalaska posla dok oni kvalifikovani moraju da obave nostrifikaciju diplome, odnosno da srednjoškolske ili visokoškolske diplome, svedočanstva, ispite i akademske titule koje su stekli u Srbiji, budu priznate i u Nemačkoj.
PROČITAJTE JOŠ:
9
0
7
„Čitavu proceduru zapošljavanja u Nemačkoj obavlja agencija. Taj proces jeste komplikovan, duže traje, zbog čega nam se klijenti obraćaju za pomoć. Mnogi ljudi ni ne znaju šta je sve potrebno od papira, čak ni kako da se registruju u ambasadi“, navodi ona.
Kada srpski radnici počnu da rade u Nemačkoj, agencija preko koje su se zaposlili prati njihov rad dve nedelje. Za to vreme, poslodavac treba da odluči da li je zadovoljan radnom snagom koju mu je obezbedila agencija ili ne.
Našim radnicima je omogućeno i da rade mini-job odnosno dodatni, kratkoročni posao sa maksimalnom mesečnom zaradom do 538 evra. Na platu od mini-joba ne plaćate porez, a ono što je najvažnije, nemate obavezu za socijalno osiguranje.
„Naravno, ima ljudi koji se nisu snašli, pa se vrate u Srbiju. Najviše je onih koji dođu da rade određeni period kako bi skupili novac, a onda se vrate u Srbiju, kupe nekretninu koju su želeli i tako dalje. Ova inflacija nije pogodila samo nas. Ovde nekvalifikovana radna snaga radi za minimalac od 13-13,5 evra po satu, ako nemaju neku sobu ili drugi organizovan smeštaj od strane poslodavca, oni nisu u nekoj velikoj mogućnosti da kasnije dovedu porodicu, uzmu stan… To je mnogo teže, ali ima i takvih slučajeva“.
Naglašava da se sve agencije trude da našim radnicima obezbede minimalno 15 evra po satu kako bi mogli da žive i rade odnosno da imaju osnovne troškove i pomoć svojim porodicama u Srbiji.
„Situacija nije zavidna ni ovde, ljudi se bore i tamo i ovde, prosto je tako. Svakako, šok je za naše radnike kada dođu u nepoznatu zemlju, pa kada dovedu porodice, suočavaju se sa problemima oko upisa u vrtić, zatim oko pronalaska stana jer su ovde jako skupi i teško ih je pronaći zbog drugih došljaka, posebno Ukrajinaca. Tako da se onda tu uključuju poslodavci kako bi pomogli svojim radnicima i zadržali ih“, kaže naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Život na selu postaje nemoguć: Šta seljaku donosi zaradu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare