Na 143 oglasa za ovaj posao javilo se samo 13 ljudi, a plata ide i do 2.000 evra

Na popularnom sajtu za pronalaženje posla "Infostud" navodi se da je u poslednjih godinu dana objavljeno ukupno 143 oglasa za poziciju varioca. Ukupan broj prijava je svega - 13!

Kako je istaknuto u većini oglasa, poslodavci variocima u proseku nude platu od 93.000 dinara. Naravno, ima i onih firmi koje su u startu ponudile više od 100.000, pa čak i 120.000, a oni iskusniji primaju do 2.000 evra.

To potvrđuje i Miloš Turinski iz "Infostuda" koji navodi da je profesija varioca deficitarna godinama unazad, iako je "prilično" plaćeno zanimanje.

"Zarada zavisi od poslodavca do poslodavca. Na primer, neko će iskusnom variocu ponuditi 1.000 evra, pa i 1.500 evra, ali ako varilac bude angažovan po projektu koji obično traje nekoliko meseci, što je vrlo čest slučaj, tada su zarade mnogo veće. Idu čak i do 4.000 evra, sve zavisi od projekta i njegovog trajanja, ali i do firme, naravno", objašnjava Turinski.

Napominje da angažovanje na nekom projektu ne znači da je radnik "finansijski osiguran".

"Radnik je zapravo ograničen na taj projekat, a može da se desi da između dva projekta prođe i nekoliko meseci, kada varilac nema posla, a ni zarade. Najvažnije kod ovog posla je to da svaki zavarivač mora da prođe kroz obuku, da bi dobio licencu. Nažalost, te obuke koštaju oko 3.000 evra. Zato se mnogima više isplati da rade u inostranstvu, gde su znatno veće zarade, ako već nisu završili školu za zavarivača", navodi on.

Mali maturanti neće u zavarivače

Iako je posao bravara/zavarivača dobro plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje, pritom njegove usluge se traže na sve strane što se može videti po broju oglasa na internetu, ipak deca i nisu toliko zainteresovana za ovaj smer.

To za Nova.rs potvrđuje direktor Tehničke škole "Zmaj" na Novom Beogradu Željko Krunić. Kaže da od 30 učenika, kolika je upisna kvota na ovom smeru, za bravare upišu samo njih dvadesetak, dok ih na kraju ostane između deset i petnaest đaka.

"Žao mi je što roditelji ne promovišu ove zanate koji, kako vidimo, lagano umiru. Nema dece, a šteta jer ovo je dobro plaćen posao. Roditelji nikako da shvate da njihova deca mogu da za tri godine završe srednju školu, odmah da se zaposle i da imaju platu od 150.000 dinara. Dakle, kad izađe iz škole, sa 18 godina odmah može da se zaposli za stalno, Od toga može lepo da se živi. Mi smo imali takvog učenika koji je danas vrlo uspešan čovek", ističe direktor Krunić.

Dodaje da zavarivač ne može da bude svako, te da su potrebni talenat i umeće.

"Potrebni su velika preciznost, mirna ruka i koncentracija, pa zato ova profesija ume da bude veoma izazovna. Ali zato je i dobro plaćena. Ipak, ovaj posao uopšte nije težak fizički. Procesi su automatizovani, a tehnologija je napredovala. Jesu oni na nogama dok vare, ali što se tiče fizičkog napora i sirove snage koja je potrebna za ovaj posao, nije teško. Zavarivaču je najteže držati viljušku od aparata jer stega zapravo radi sve umesto njega", kaže direktor.

Neće u školu, ali hoće na obuku

Prema rečima profesora koji predaje učenicima zavarivačima, Jovana Ristića, sve manje đaka upisuje smer za zavarivača.

Međutim, sve je učestalije da ti isti đaci, posle nekoliko godina, idu na obuke za ovu profesiju.

"Obuke za zavarivača traju oko dva meseca i veoma su skupe. Nije mi jasno zbog čega deca donose pogrešnu odluku. Pitam se zašto ih roditelji ne usmere odmah po završetku male mature, a ne da uče za nešto drugo, završe to i onda shvate da je ipak trebalo da budu zavarivači, pa odlaze na obuke. Samo kurs za argonskog zavarivača košta između 2.500 ii 3.000 evra. Srećom, često se dešava da firme sprovedu besplatnu obuku", objašnjava profesor Ristić.

Posao zavarivača je, čini se, uglavnom muški posao. Ipak, u Srbiji ima svega desetak zavarivačica, a među njima je Nina (46) o kojo jje Nova.rs ranije pisala.

Ona je uspela je da se u muškom poslu i patrijarhalnom okruženju izbori za to da je angažuju i plaćaju jednako kao i muškarce.

Ipak, nije želela više da bude prijavljena na minimalac, kao 90 posto njenih kolega, zbog čega je spakovala kofere i otišla u Nemačku, gde radi za neuporedivo veću dnevnicu i platu.

Izda se oko 2.000 sertifikata sa atestom godišnje

Zavod za zavarivanje iz Beograda izdao je u toku prošle godine oko 2.000 sertifikata sa atestom, a obučavanje konstantno organizuje. Kako su istakli u svom saopštenju, nisu retki ni slučajevi da na obuku dođu sami građani, jer znaju da je reč o deficitarnom zanimanju.

Među kandidatima ima i onih koji pohađaju obuke u firmi u kojoj su zaposleni, pa onda dođu u zavod kako bi samo polagali ispit. Često i stručnjaci iz zavoda idu kod njih u firme i na njihovoj opremi obučavaju zaposlenog.

BONUS VIDEO: Zanati izumiru, a potreba za njima postoji