pekara; pecivo
Foto: Imagedoc / Alamy / Alamy / Profimedia

Plata preko 1.000 evra, više slobodnog vremena i mobilnost u traženju novog poslodovca – ovo nije oglas za IT programera, već radnika u bilo kojoj pekari u glavnom gradu Srbije. Istina, plata je nešto manja u ostatku zemlje, ali je zaključak isti: iako su uslovi dobri, radnika nema, a sudeći prema rečima naših sagovornika sve će ih manje i biti.

Neretko se čuje kako zanati umiru, jer mladi ne žele da se bave ovakvim zanimanjima, iako su uslovi više nego dobri. Jedno od takvih je pekarski zanat, nezaobilazni posao bez kojeg nećete doručkovati ili ručati.

Prosečna pekara u vašem kraju zaposliće radnike i dati im platu od 80.000 dinara, ali će teško uspeti da nađe kvalifikovanu radnu snagu. Konkurs za radnike u pekarama svakodnevno je otvoren, ali jednostavno više nemamo radnike.

Zoran Pralica iz „Unije pekara Srbije“ kaže za Nova.rs da se najniže plate kod pekarskih radnika kreću od 80.000 dinara, ali nema ko da radi.

„Problem deficitarnosti postoji u celoj pekarskoj industriji, sve od burekdžija i tehnologa, pa do tako da kažem običnih radnika. Na najnižim položajima plata ne ide ispod 80.000 dinara. Za majstore koji proizvode celokupan pekarski asortiman, plate se kreću u rasponu između 80 i 180 hiljada dinara. Nažalost, nema mnogo kvalifikovanih radnika, mnogi su otišli iz zemlje, a veliki izazov će biti i nova sezona na moru“, priča Pralica za naš portal.

Naš sagovornik naglašava da su čak i devedesetih plate pekara i burekdžija bile velike, te da ovo zanimanje tradicionalno drži dobar standard kod građana.

„Sa druge strane, to je naporan posao jer zahteva da 80-90 odsto vremena provedete u noćnoj smeni, kako biste mogli ujutru da imate sveže proizvode koje ne možete da zamrzavate. Proizvodnja u nekim pekarama traje i po 24 sata, ali to nije svugde slučaj. Generalno, proizvode koje svi volimo da jedemo prave se 12 sati unazad, što donosi ovo nepopularno radno vreme“, priča Pralica i dodaje:

„Pekare traže zaposlene 365 dana godišnje“

„Još jedan od razloga deficitarnosti je to što su kvalifikovani radnici otišli u inostranstvo, a mladi završavaju više škole i fakultete i ne žele da se bave ovakvim poslovima. Svi beže, a čak se i na Zapadu uvozi radna snage. Mi nemamo samo problem sa stručnim radnicima, već i prodavcima. Svaka pekara ima oglas od 365 dana gde navode da su potrebni radnici“, ističe naš sagovornik iz Unije pekara.

Iako je isplata primamljiva, mnoge pekare ne mogu ni da održe postojeću proizvodnju, a od nekakvog dodatnom razvoju nema ni govora.

„Tokom pandemije koronavirsa imali ste situaciju da su se pekare zatvarale nakon 14 ili 15 sati jer nije bilo radnika. Nije bolji slučaj ni u drugim oblastima kao što su mesare, u mom kraju su tri zatvorene nedavno. Dakle, jesu dobri uslovi, ali više nema ko da radi. Mislim da će ovakav trend naterati mnoge da zatvore pekare“, zaključuje naš sagovornik.

Uzice poskupljenje hleb
Poskupeo hleb u Užicu Foto:Slavica Panić/Nova.rs

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Nova.rs da pekari i burekdžije, poput većine zanatlija, spadaju u deficitarna zanimanja.

„Slaba je zainteresovanost mladih da se time bave, već se time pretežno bave stariji ljudi koji godinama imaju iskustva u ovom poslu. Sa druge strane, zbog težine posla prosek plate u ovoj delatnosti je znatno veći od proseka u Srbiji. Naravno, prosek zavisi od toga da li radite u Beogradu ili drugim centrima u zemlji“, objašnjava Turinski.

On kaže da je nedovoljno radnika, da su oni slabo obučeni i da je zbog toga svaki radnik „zlatno“ plaćen.

Foto:Privatna arhiva

„Radi se na normu, potrebe se prave dnevno i spram toga se oni isplaćuju. Dakle, koliko dnevno komada bureka se napravi, oni na osnovu toga dobijaju isplatu. Ukoliko ste dobar burekdžija i imate normu od 50 ili 60 bureka, vi posao možete da završite za svega četiri ili pet sati. Tako vi dobijate više slobodnog vremena i zaista primamljivu platu“, dodaje naš sagovornik.

Turinski naglašava da zarada jeste primamljiva, ali da je teško biti pekar.

„Mali broj žena može da radi četiri ili pet sati sa ovom težinom gde se rasteže testo u procesu proizvodnje. Mi i tu imamo deficitarnost koja se na kraju odražava na nedostatak radne snage“, zaključuje naš sagovornik.

Bonus video: Vlasnik pekare Fofa u kojoj trudnice ne plaćaju

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram