"Uči školu da ne bi radio" - ovo je opšte poznata rečenica skoro svakog srpskog roditelja kada savetuje dete da uzme knjigu u ruke i da uči jer u suprotnom, mora ići na neki zanat. Danas je ova izreka potpuno pogrešna, s obzirom da je skoro svaki zanat zlata vredan. Najbolji primer je učenik novobeogradske Tehničke škole "Zmaj" Dalibor Nedeljković kog su zanimali i knjiga, ali i posao varenja odnosno zavarivanja, pa je iako odličan đak u osnovnoj školi, otišao u zanatlije. Sada je treća godina na smeru bravar/zavarivač u ovoj školi, obavlja praksu u jednoj poznatoj kompaniji, a kada u junu maturira, u istoj toj firmi čeka ga siguran posao i plata od 120.000 dinara.

Iako je posao bravara/zavarivača dobro plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje, pritom njegove usluge se traže na sve strane što se može videti po broju oglasa na internetu, ipak deca i nisu toliko zainteresovana za ovaj smer, u šta smo se uverili i sami kada smo posetili „Tehničku školu Zmaj“ na Novom Beogradu i upoznali Dalibora i njegove drugare.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Od 30 učenika, kolika je upisna kvota na ovom smeru, za bravare upišu samo njih dvadesetak, a na kraju ih ostane između deset i petnaest đaka. Među njima je i Dalibor.

„Uopšte se nisam pokajao što sam upisao ovaj smer, mada i danas, posle tri godine, čujem od drugara koji su u gimnazijama i nekim drugim četvorogodišnjim školama, kako sam pogrešio što sam došao ovde. Međutim, čitav život gledao sam dedu i tatu kako vare, to mi je bilo tako zanimljivo, nekako mi je delovalo umetnički i opuštajuće, pa sam stvarno poželeo da i ja budem varilac. Mislio sam da će roditelji pokušati da me odvrate od toga, međutim nisu, ponosni su na mene što sam napravio dobar izbor, a posebno što je ovaj posao danas izuzetno poštovan i dobro plaćen“, priča nam Dalibor dok vari.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Zajedno sa njim vario je i Dragan Ilić, takođe učenik treće godine ove škole koji, odmah nakon što maturira, ide kod brata u Nemačku da radi kao bravar/zavarivač.

„Kada imate starijeg brata, nekako je nemoguće da ne gledate šta on radi. Kada sam video koliko para zarađuje tako mlad i sitan, rekao sam mu da mi čuva mesto i da ću mu se pridružiti u Nemačkoj. I evo, od 1. jula brat i ja ćemo zajedno raditi u jednoj nemačkoj kompaniji“, kaže nam Dragan.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Profesor praktične nastave Milenko Šordić kaže za naš portal da ima izvanrednu decu koju čeka blistava budućnost.

„Jako mi je žao što roditelji ne promovišu ove zanate koji, kako vidimo, lagano umiru. Nema dece, a šteta jer ovo je dobro plaćen posao, to vam pokazuje i Daliborov primer s obzirom da će on za nekoliko meseci već početi da radi i to za platu od oko 1.000 evra, što je zapravo neka prosečna plata zavarivača u Srbiji. Nije malo uopšte“, kaže nam profesor.

Milan Šundić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Dodaje da je đaka malo, ali oni koji su došli da uče o spajanju metala zagrevanjem njihovih ivica, dobri su i zainteresovani, što je zapravo i najbitnije.

„Džabe ti sve ako obavljaš ovaj posao radi reda. Sreća, ovo malo dece što imamo su dobra i vredna. Ja bukvalno ništa ne radim, samo ih nadgledam jer oni su u potpunosti skontali posao. Sve što vidite u ovoj prostoriji, napravili su upravo oni, ja im samo podelim radne crteže i to je to. Sve je na njima“.

Pročitajte još:

Kao glavni razlog slabog interesovanja dece za zanatske smerove, konkretno za bravara/zavarivača, nastavnik kaže da su krivi roditelji koji na sve načine pokušavaju da od deteta naprave naučnika, a ne znaju da je i zavarivač „gospodin čovek, samo u plavom mantilu“.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Roditelji bi voleli da im deca budu doktori nauka. Nije im sazrela svest da je majstor gospodin čovek. Prvo, ovaj posao uopšte nije težak fizički, procesi su automatizovani, a tehnologija je napredovala. Jesu na nogama dok vare, ali što se tiče fizičkog napora i sirove snage koja je potrebna za ovaj posao, nije teško. Zavarivaču je najteže držati viljušku od aparata jer stega zapravo radi sve umesto njega“, priča nam profesor.

Pored praktičnog dela, deca uče i teoriju kako bi naučili koji materijali mogu da se spoje obradom zavarivanja.

„U prvoj godini, deca idu dva puta na praksu, a kasnije im se praksa povećava na tri dana. Oni tada idu u fabrike i firme, tamo im je najbolje jer stiču znanje i iskustvo odmah na terenu. Verujte, učenici kod nas dođu sa dobrim uspehom, retko ima onih odlikaša, ali iz škole izađu odlični. Jer ako je dete dobar majstor ovde u ovoj radionici, nema razloga da bude loš učenik po znanju“.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Tehnička škola „Zmaj“ pored trogodišnjeg smera bravar/zavarivač, upisuje đake i na smer operater mašinske obrade i industrijski mehaničar, ali i na dva četvorogodišnja smera: tehničar zaštite od požara i tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina.

Direktor škole Željko Krunić kaže za naš portal da je operater mašinske obrade rezanja trenutno jedno od najtraženijih zanimanja u Srbiji, ali da, nažalost, za tri godine smer nije upisao nijedan učenik.

„Mislim da je problem u roditeljima jer oni nikako da prelome da njihova deca za tri godine mogu da završe srednju školu i da imaju platu od 150.000 dinara, što nije nemoguće jer smo imali takvog učenika koji je danas vrlo uspešan čovek. Imamo sjajnu saradnju sa firmama kod kojih naša deca obavljaju praksu, one im daju sjajne uslove tako što deca dobijaju novac za džeparac tokom svih tih dana dok su na praksi“.

Željko Krunić Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Direktor dodaje da ima dosta težih poslova od bravara i zavarivača, te da oni koji rade ovaj posao kako treba imaju prirodnu nadarenost i talenat za to.

„Oni vole to da rade i njima je posao lak. Teže je biti u rudniku nego variti. Plata bravara/zavarivača je 1.000 evra. Kad izađe iz škole, sa 18 godina može odmah da se zaposli za stalno i tada već ima početnu platu od 80.000 dinara. Od toga može lepo da se živi. Deluje mi da je ranije bilo drugačije – ili učiš ili radiš, nema tu neke filozofije. Mislim da je to i cilj, da roditelji ne izdržavaju decu do 40 godine, nego da se što brže osamostale i počnu da zarađuju. Vremenom se posao nauči. Dečko koji je bio naš đak, sada ima platu oko 150.000. Firma čuva svoje radnike u koje je uložila tokom njihovog školovanja, ona će sve da mu da i da ga unapredi, samo da ostane u njoj da radi. Problem su roditelji. Treba da otvore oči i da vide koje su to pogodnosti koje omogućava trogodišnji smer. Nažalost, izumiru nam zanati, biće nam majstor skuplji nego hirurg, a neće ga biti“, ističe naš sagovornik.

BONUS VIDEO: Učenici na smeru rukovalac građevinskom mehanizacijom u Građevinskoj školi na Zvezdari

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar