Muke srpskih poljoprivrednika: Kriza podiže cene na rafovima, a u otkupu ih spušta

U evropskom žitnom crnomorskom čvorištu, skladišta žitarica su prepunjena. Brzi izvozni putevi blokirani su ratom, a zaraćene strane kao oružje koriste i hranu. Rekordni prinosi u Rusiji, ali i nelojalni izvoz ukrajinske robe oborili su cenu žita, kukuruza, krompira, soje…"Soja koja je krenula sa 53 eto je na 41 dinar. Biće izuzetno teška godina, treba ljudi da se razduže, cene merkantile u padu, prinos ovde još i pomozi bože, ali imamo delove gde ljudi imaju 2 i po do 3 tone kukuruza po jutru, na ovu cenu znači farmera nema", kaže Slavko Malacko iz Ruskog Krstura.Svetislav Živanović iz Tabanovića kod Šapca napominje da su ulaganja velika, počev od semena i repromaterijala, a šta će požnjeti – videće.Srbija na lageru trenutno ima oko 4 miliona tona pšenice i oko 6 miliona tona kukuruza, što starog, što novog roda. Kada se oduzmu domaće potrebe, procene su da će nam ostati po 2 i po miliona tona viška. To će, uz dalji pad cena, sa njiva oterati male proizvođače, procenjuju stručnjaci, a prenosi RTS."Kad vidite koliko se u seoskim sredinama pojavljuje višak zemlje, onda vam je jasno da situacija nije nimalo ružičasta. Naime, kad pričate o kukuruzu, mnogi seljaci su prodali po 14 dinara. U istočnoj Srbiji već su se pojavili trgovci koji nude 12, a kukuruz čiji kvalitet nije standardan sa 16 procenata vlage, cena je bila 10 dinara", kaže prof. dr Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju PFZ.Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ukazuje i na pad stočnog fonda, manju domaću potrošnju."Manje stanovnika, dodatno manja potrošnja, s druge strane ostaje veća količina za izvoz, to su sve neki faktori koji utiču", rekao je Bogunović.U Privrednoj komori poručuju: poljoprivrednici koji mogu da priušte čekanje, neka sačuvaju svoju robu. Procenjuju da će rat u Izraelu podići cene poljoprivrednih proizvoda, jer preko tog regiona prolazi trećina svetske nafte."Zbog nove situacije koju imamo u Zalivu, verovatno možemo da očekujemo novi rast cene energenata. Ako rastu cene energenata, rastu cene logistike i transporta, kada govorimo o žitaricama to može uticati i na rast cena", kaže Bogunović.Cene žitarica u prvom tromesečju 2023. pale su za više od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cena uljarica je prepolovljena.

Šta će se dalje dešavati, poljoprivrednici i potrošači mogu samo da nagađaju. Isto, čini se, ostaje i agroekonomistima, budući da su zakoni ekonomije davno prestali da važe. Zakon razuma, ipak, nalaže da se od proizvodnje hrane ne sme odustajati, ma koliko bila nerentabilna.BONUS VIDEO Vladan Alimpijević, Vuk Velebit: Demonstracije zbog rata u Gazi destabilizovaće mnoge zemlje sveta