Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom trebalo bi, kako je saopštilo Ministarstvo finansija, da bude potpisan do sredine ove godine. On neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera i trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali održao je danas završni sastanak sa misijom MMF koju predvodi šef misije Jan Kes Martejn, na kom su učestvovali i predstavnici Narodne banke Srbije.

„Tema razgovora, koji su se održavali u onlajn formatu, bio je novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom, kao i ukupna fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije kovida 19“, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Kako se navodi, nakon što je Srbija uspešno završila prethodni aranžman „Instrument za koordinaciju politika“ u januaru 2021. godine, neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima.

Ministar Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta“, navodi ministarstvo.

Predstavnici misije MMF su, kako se navodi, istakli da je Srbija snažnim merama odgovorila na krizu izazvanu koronavirusom, te da je vakcinacija u Srbiji bila među najuspešnijima u Evropi, kao i da očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto.

„U godinama koje dolaze, MMF očekuje da rast bude oko četi odsto“, navodi se u saopštenju.

Sagovornici su se saglasili da je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60 odsto BDP.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar