McDonald's je škola života

Nedavno smo upoznali Miloša Markovića koji je 1988. imao pet godina i sigurno nije ni slutio da će svoju karijeru upravo graditi u Meku.Miloš je rođen u Nišu i trenutno je na poziciji upravnika restorana u Delta Planet šoping centru u Nišu.Miloš nam je ispričao kako je počeo u Meku, kako je gradio karijeru i šta za njega predstavlja rad u najvećem svetskom lancu restorana."U Meku sam počeo da radim sasvim slučajno, sada mogu slobodno reći, već davne 2003. godine i to u restoranu Tvrđava u Nišu. Želeo sam u toku studija, pored obaveza studiranja, da steknem i radne navike, iako mi posao u tom trenutku nije bio neophodan. Međutim, brzo sam shvatio kako sistem funkcioniše, upoznao sam standard i principe rada najvećeg svetskog lanca restorana i koliko je McDonald’s velika i značajna kompanija, i eto mene i danas u Meku.

Iskreno, kao jednom dvadesetogodišnjaku, mislio sam da će mi Mek biti samo jedno prolazno iskustvo. Međutim, tu kreće moja McDonald’s priča koja i dalje traje, priča koja i posle dvadeset godina ima svoj novi početak… Mogu slobodno da se pohvalim da sam te 2004. godine posle uspešnog završenog BOC kursa bio najmlađi menadžer u kompaniji.Ja, kao dvadesetogodišnjak dobio sam priliku da predstavljam jednu svetsku kompaniju. Međutim, za mene se prelomni trenutak dogodio 2007. godine kada sam dobio priliku na poziciji drugog asistenta. Hvala tadašnjem upavniku što je verovao u mene i što mi je pružio priliku. To me je podstaklo da se još više trudim kako bih napredovao do sadašnje pozicije. Na ovoj poziciji se bavim poslovima koji su vezani za upravljanje, planiranje i organizovanje procesa rada, zapošljavanje i osposobljavanje postojećeg tima.Ali svakodnevno me možete videti kako pravim burgere, kako radim za kasom i uslužujem naše goste, jer je ta atmosfera u Meku jedinstvena i jednostavno volimo sve to da radimo bez obzira na kojoj smo poziciji.Od samog početka bio sam zadovoljan najvišim nivoom i standardom poslovanja. Evropski standardi u proizvodnji hrane, kontrola kvaliteta, trening i obuka zaposlenih su me fascinirali.Kao mladom radniku od presudnog značaja mi je bio sistem vrednosti koji McDonald’s pruža svojim zaposlenima, odnosno svakome je pružena jednaka prilika da svojim radom, zalaganjem, osobinama i ličnim veštinama pokaže koliko vredi i ko koliko može da postigne. A menadžment kompanije je to uvek znao da prepozna i nagradi.

Posle dvadeset godina rada u ovakvom sistemu mogu slobodno da kažem da je McDonald’s škola života. Velike stvari nose velike izazove, ali su oni tu da ih uspešno rešavamo. Ovakav pristup sam uspeo da razvijem radeći u McDonald’s sistemu i bez obzira što na trenutnoj poziciji moram da donosim nimalo lake odluke, uvek sam siguran da su one ispravne.Nekada sam se aktivno bavio košarkom i svirao harmoniku, danas samo kao hobi, jer sam u međuvremenu postao otac i svaki slobodan trenutak koristim da provedem sa porodicom. Volim druženje sa prijateljima. Uživam da provodim vreme sa ćerkicom, bilo na dečijim druženjima ili sportskim aktivnostima.I za kraj, bih hteo da ohrabrim mlade ljude da svoju karijeru počnu baš u Meku, jer će mnogo toga naučiti što će im kasnije olakšati i život i rad, bez obzira da li će nastaviti da grade karijeru u Meku.McDonald’s kao globalna kompanija veoma se bavi svojim zaposlenima. U Meku svi imaju sigurnost, u smislu poštovanja propisa, sigurnost kada govorimo o platama, fleksibilnost u smislu da li će da rade puno radno vreme ili part time određenim danima, kako bi uskladili školovanje i posao. Naš sektor za ljudske resorse ima ciljeve koje uspešno sprovodi kako bi radna atmosfera bila zdrava, a zaposleni zadovoljni i veoma je važan timski rad i podrška koju jedni drugima dajemo".