Malinari očajni zbog cene, najavili protest u nedelju

Sve ovo što se dešava je katastrofa za malinarstvo. Da li oni razmišljaju da li iko može da bere malinu po ceni od 160 dinara. Ne možemo da je beremo ni po 250 dinara. Ovo što se sada sprema mi tome nismo krivi ništa. Na pregovorima se pojavljuju ljudi koji ne vrede ničemu. Ne možemo više da slušamo ljude iz Vlade koji pričaju o malini, a nemaju pojma šta je malina, nisu kročili u selo. Propade i krompir, i stočarstvo, sada i malina. Kuda ćemo mi? Šta to radimo ljudi? Mi Ariljci živimo od maline. Krompir uvozimo silni, a bili smo kraj poznat po krompiru. Srpski seljak ne može da dođe u Beograd. Tamo smo državni neprijatelj. Nema ni pijaca, sve su šverceri. Tražimo da država reši i postigne dogovor sa sitnim proizvođačima. Imam dvoje dece kući i rekao sam da idu odavde, da samo prodju Lipovačke šume o da se ne vraćaju”, očajan je Milija Poledica iz Trešnjevice kod Arilja koji je prošle godine nabrao 7,5 vagona maline.Da je sadašnja cena neisplativa za malinare slaže se i Božo Joković, predsednik Udruženja Naše voće koja okuplja veliki broj proizvođača iz Arilja i okoline.“Cene koje su se pojavile od 130 do 200 dinara formirane su od strane velikih kompanija i one su apsolutno ekonomski neopravdane i maline se ne mogu brati po toj ceni. Male hladnjače ne učestvuju ove godine u otkupu jer nismo isplatili ni prošlogodišnji rod i sada smo izopšteni ne našom krivicom. Prošle godine male hladnjače nisu diktirale cene, a ispale su kolateralna šteta”, kaže Joković.I stručnjak Instituta za voćarstvo Aleksandar Leposavić slaže se da najveći deo krivice za novonastalo stanje snosi država i loši kadrovi po ministarstvima, zbog čega je i napustio svojevremeno formiranu Radnu grupu za malinu 2018.godine.“Godinama je urušavana pozicija lidera na svetskoj poziciji gde smo bili prvi. Prošle godine smo imali primere neodgovornog nastupanja. Bili su izbori i odgovoralo je da se priča o nikad većim cenama, da je to iskorijski maksimum. Naravno, uticala je i svetska kriza jer je ceo svet u krizi. To što je urađeno te 2018. godine u okviru pokušaja formiranja Radne grupe je bila farsa i bacanje prašine u oči i to je razlog zašto smo došli dovde. Naravno da takvi ljudi nisu sposobni i ne umeju da rešavaju problem, a malina je isuviše ozbiljna tema za čitavu Srbiju. Ti ljudi nisu sposobni i sve ovo što danas što imamo je posledica nedonošenja adekvatnih odluka, neregaovanje na to što su pojedinci neodgovorno postupali prošle godine. Takva tela treba da postoje i da kreiraju politiku. Telo za malinu treba da ima nezavisnu ulogu i neophodno je da postoji”, smatra Leposavić.Iako od maline direktno ili indirektno živi više od 500.000 građana, ministarka poljoprivrede se nije pojavila na skupu voćara, već je poslala šefa svog kabineta koji je obećao brzu isplatu kredita hladnjačarima kako bi se isplatio ovogodišnji rod.“Do petka će se obavljati apliciranje za kredite kod Poštanske štedionice kako bi se isplatio prošlogodišnji rod. Mesecima tražimo da struka uradi strategiju daljeg razvoja malinarstva, transfer tehnologije i primene znanja od primarne proizvodnje do prerade i dsitribucije i marketinga gde dosta zaostajemo. Predsednik opštine Arilje će poslati dopis ministarstvu i izvoznicima da se ovde održi sastanak, da se osnuje Uprava za malinu koju će činiti struka”, kaže Joković.BONUS VIDEO Nova.rs u berbi kajsija u selu Dražanj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=grockabranjekajsijanadnicaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3676635"]