1
Nakon sedam meseci od uvođenja sistema robno materijalnog knjigovodstva u zdravstvu, mogle bi se postići velike uštede koje iznose oko 18 odsto u odnosu na ukupne troškove, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali precizirajući da je reč o oko 13 milijardi dinara odnosno oko 100 miliona evra godišnje. On je takođe rekao da ovogodišnji budžet za zdravstvo iznosi 490 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija organizovalo je danas konferenciju na kojoj su bili prisutni direktori domova zdravlja u Srbiji, kao i ministarka zdravlja Danica Grujičić i direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić, a na skupu se razgovaralo o digitalizaciji u finansiranju zdravstvene zaštite.
Mali je novinarima rekao da je u cilju racionalnijeg korišćenja novca koji država izdvaja za zdravstvo u proteklom periodu, osim robno materijalnog knjigovodstva, uveden koncept centralizovanih javnih nabavki, kao i e-recept.
“Ovogodišnji budžet za zdravstvo iznosi 490 milijardi dinara. Država je dakle odvojila najviše novca do sada za zdravstvo i želimo da se taj novac racionalno koristi i da se vodi računa o svakom utrošenom dinaru”, istakao je Mali.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, pre uvođenja centralizovanih javnih nabavki, sve ustanove su nabavljale za sebe i kako je rekao, bilo je raznih nelogičnosti pa je medicinska igla kod jednih koštala jedan a kod drugih 70 dinara, i „stalno se dugovalo nekim dobavljačima“.
Mali je naveo da država tu neodgovornost više nije htela da toleriše pa su uvedene centralizovane javne nabavke a njihova suština je da država nabavlja za sve, veće su količine i postiže se bolja cena a dobavljačima se više ne duguje kao ranije.
„Uveli smo i e-recept i sada se zna koji doktor daje koliko recepata za koje bolesti. Danas sam na konferenciji pomenuo neke doktore koji najviše ne poštuju e-recept“, rekao je Mali i naveo da uštede od uvodjenja e-recepta mogu da budu i veće od milion evra mesečno.
Dodao je da se uvođenjem sistema robnog materijalnog knjigovodstva, od juna prošle godine znaju tačne zalihe po domovima zdravlja, kada je i koliko nečega neophodno nabaviti a zna se i koliko je lekova trošeno po pacijentu.
„Ispostavilo se da ima dosta nelogičnosti pa domovi zdravlja koji imaju isti broj poseta pacijenata u jednom mesecu imaju potpuno drugačiju vrednost zaliha ili utrošaka. Direktori imaju još mesec dana da se razjasne sve nelogičnosti i nejasnoće i da se reše problemi, a nakon toga, to sam im i rekao, više neće biti razumevanja“, naglasio je Mali.
Ukazao je da cilj racionalnog ponašanja i ušteda od strane direktora domova zdravlja nije da se ušteđeni novac vrati u budžet nego da se upotrebi za nabavku opreme, podizanje plata, poboljšanje usluga, uvodjenje inovativnih lekova i u druge svrhe za koje zdravstvo misli da su neophodne.
Mali je naveo da će se slična konferencija za desetak dana održati sa direktorima ustanova u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti.
BONUS VIDEO Koliko je ministarka „poletela“ sa reformom zdravstva i platom lekara od 2.500 €
