2
Različito tumačenje pravnog stava koji je Vrhovni kasacioni sud doneo još 2018. godine i danas je bilo predmet polemike u studiju N1. Dok Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdi da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdi suprotno i ističe da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi. Saglasni su samo da je neophodno rešiti ovaj problem, pri čemu im se put do rešenja – i te kako razlikuje.
Prvo se pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Pa se odustalo. Ubrzo potom skupštini su podneti predlozi za takozvano autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo pet decenija, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih „dobili na sudu“ – potražuju svoj novac nazad. Pa se, posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave advokatskih komora i od toga odustalo.
I Vasić i Gavrilović saglasni su samo oko jedne stvari – problem velikog broja tužbi protiv banaka treba rešiti. I dok gensek Udruženja banaka ističe da je reč o opštem društvenom problemu koji može da ima ekonomske posledice „koje ćemo svi plaćati“, predsednik Efektive ističe da je „dogovor moguć, ali samo na realnim osnovama“.
„Ovo je opšte društveni problem. Kada po nekom osnovu imate od 100 do 200 hiljada tužbi i kad znate da to ne postoji u okruženju to je opšte društveni problem i svi ćemo platiti tu cenu. Preptostavljam da je država u pokušaju da nađe rešenje izašla sa zahtevima za ovim autentičnim tumačenjima. I dalje apelujem da je neophodno naći rešenje“, ističe Vladimir Vasić za N1.
On navodi da nema informacije zašto su predlozi za autentično tumačenje zakona povučeni i dodaje da su možda potrebne dodatne konsultacije.
„Ovo je nakaradna zemlja i sprečili smo da bude još nakaradnija. Nisam siguran da bi država i dozvolila da ovako nešto prođe – možda je ovo bio samo probni balon“, istakao je Dejan Gavrilović, dodajući da dva od tri poslanika traže tumačenje zakona koji je stariji od njih.
„Ovo je bilo izuzetno opasno, i da je usvojeno bilo bi štetno za građane Srbije. Na svu sreću predstavnici države shvatili su to na vreme“, navodi Gavrilović.
Za razliku od predstavnika Efektive koji ističe da ovakve tužbe postoje i u drugim zemljama, Vasić to negira, nabrajajući zemlje gde, kako kaže – „i ako ima ovakvih tužbi mogu na prste da se izbroje“.
„EU je rešila problem tako što je Evropski sud pravde 3. oktobra 2019. doneo odluku da se naknade smatraju dozvoljenim ako je klijent bio upoznat i ako je potpisao svojom voljom. I zato tamo nema nijednog slučaja“, istakao je Vasić.
I potom su u raspravi došli do pomenutog pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda za koji, kako ističe gensek Udruženja banaka – postoji sistemski problem u tumačenju.
U maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.
U njemu se tačno navodi sledeće:
“ Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.
Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.
Čitajući ovaj stav VKS u studiju N1 Vladimir Vasić ističe da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.
„Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova“, ukazao je Gavrilović.
Vasić je potom istakao da ne razume advokate koji od ovoga prave biznis.
„Imam informaciju da je jedna mala advokatska kancelarija u Srbiji prihodovala 2,5 miliona evra zastupajući kliijente u ovakvim tužbama“, naveo je Vasić.
On je istakao da sudija bankama „odjednom svira ofsajd, a nije tako pisalo u pravilima“.
Sudi im se, kaže, na osnovu slobodne volje sudije da tumači zakon. Postoje, kaže, tužbeni zahtevi za 18 dinara provizije.
„Pa što banka ne isplati tih 18 dinara“, upitao je Gavrilović.
Na to je dobio odgovor da – ako date nekome taj novac – automatski priznajete da niste nešto uradili u skladu sa zakonom.
„Zato je to opšte društveni problem. Da je sudska praksa jedinstvena, imali biste s jedne strane 10 dobijenih presuda, sa druge nula“, naveo je Vasić.
Na to se Gavrilović nadovezao opaskom da „onaj advokat ne bi zaradio 2,5 miliona evra da gubi sporove“.
Odgovor na pitanje N1 koliko je drugostepenih presuda doneto u korist banaka – nismo dobili.
Gosti N1 sporili su se i po pitanju – šta je interes privrede i da li ona, kao što je to rekao Marko Čadež, gubi 100 miliona evra zbog ovih tužbi.
„Ako se sada vratimo 15 godina unazad i menjamo uslove unazad, kakva je to ozbiljnost“, upitao je Vasić.
Kako je dodao – ako sada treba da platimo 100, 200, 300 miliona evra za prošlost „to je jedan galijamatis, privreda se usporava“.
„Čadež se priključio bankarskom lobiju. Jer, to lobiranje za vikend je bilo čudno, da se na svaki mogući način progura u javnosti ta informacija… On je predsednik Privredne komore Srbije, a ne Udruženja banaka“, istakao je Gavrilović dodajući da 25, 26 banaka „dnevno pljačkaju 100.000 privrednih subjekata“.
Vasić je na to odgovorio da je srpska privreda zaradila u 2020. četiri milijarde evra i da će ovo direktno uticati na cenu koštanja kapitala, te je konstatovao da je „danas tri odsto kamata za te privrednike“ i upitao „gde je oni naći novac“.
Gavrilović je replicirao konstatacijom da je pre tri meseca „jedan privrednik dobio banku na sudu i povraćaj 150.000 evra“ i da „taj privrednik smatra da je sebi učinio dobro delo“.
Na pitanje šta očekuju da će biti dalje Gavrilović kaže da ne očekuje da se ovako nešto nastavi (oko predloga autentičnog tumačenja zakona).
„Verovatno bankari neće mirovati oko toga. Već sam imao poziv od uticajnog bankara koji mi je najavio da će protiv mene i Efektive da se bore malo ozbiljnije – ovo su upravo rezultati te borbe, verovatno su krenuli ozbiljnije čim pokušavaju da promene jedan zakon i utiču na promenu tri zakona“, naveo je Gavrilović.
Vladimir Vasić je rekao da želi da njegova deca mogu da ostanu u Srbiji.
„Želim da svako može da uzme kredit, da imamo što povoljnije uslove kreditiranja“, naveo je Vasić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
