11
Sudeći po novom nacrtu Zakona o fiskalizaciji, koji je upravo u javnoj raspravi, privrednike dogodine očekuje trošak zamene ili unapređenja postojećih fiskalnih kasa. Koliko tačno će iznositi novi trošak zavisiće od dodatnih propisa, a stare računice pokazuju da se mere - milionima evra, a da bi "po glavi" privrednika mogli da dostignu i dve hiljade evra.
Usvajanjem novog Zakona o fiskalizaciji, čiji nacrt je sada u javnoj raspravi, a primena se predviđa od januara 2022. godine, stvoriće se uslovi za dugo najavljivanju onlajn fiskalizaciju u Srbiji. To znači da će privrednici imati dodatni trošak nabavki novih fiskalnih kasa ili bar novih softvera koji bi omogućili da poreznici istog trenutka imaju uvid u sve izdate fiskalne račune firmi i preduzetnika.
Korisnika fiskalnih kasa u Srbiji, prema dostupnim podacima ima oko 230.000.
Veliki prodajni sistemi uglavnom su, prema rečima upućenih, već opremljeni savremenim fiskalnim kasama.
Trošak će, međutim, imati i oni koji do sada nisu bili obavezni da koriste fiskalne kase. Ko će od njih tačno ovu privilegiju moći da zadrži u narednom periodu biće poznato tek kada, nakon usvajanja zakona, budu doneti i podzakonski akti.
Prema ranijim najavama spisak na kome se trenutno nalaze taksisti, advokati, frizeri, kozmetičari, ali i brojne delatnosti poput kockarnica i kladionica, biće – sužen.
Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, za Nova.rs ističe da ipak treba sačekati novu uredbu sa preciznom listom delatnosti koje ne moraju da koriste fiskalnu kasu.
Ovim zakonom, kako ističe, stvoriće se uslovi za uvođenje onlajn fiskalizacije u Srbji.
„Ovime se povećavaju nameti privrednicima koji već imaju fiskalne kase, da bi se, možda, obuhvatilo nekoliko procenata malih privrednika koji imaju manji promet, objašnjava Rajić. Procene troška koje bi onlajn fiskalizacija donela privredi išle su od 35 miliona evra, pa do sto miliona evra za period od nekoliko godina posle uvođenja. A korist od naplate poreza neće biti tolika“, navodi Rajić.
On podseća da su privrednici sa fiskalnim kasama plaćali tzv. GPS taksu od 2004. do 2012, 2013. godine. A, da su efekti toga bili „gotovo nikakvi“.
„Za većinu je to skupo. Uz to, veliki procenat privrednika nema dovoljno jaku i kvalitetnu internet vezu koja to može da podrži“, navodi Rajić.
Situacija u mnogim granama privrede je jednostavno jako loša i takav namet je, smatra – prevelik.
On ističe da treba da se stvore uslovi za efikasniju kontrolu, ali da će podzakonskim aktima biti određeno na koji način će se to raditi.
„Efekat onlajn fiskalizacije je veoma mali i opet se sve svodi na kontrolu – da fizičko lice izađe na teren i uporedi realno stanje sa onim što prijavljuje aparat. Zato privreda i kaže da taj način ništa novo neće doneti. Onlajn fiskalizacija i u drugim zemljama nije pokazala efekte, a mnogo je koštalo njeno uvođenje“, navodi Rajić.
Sve zavisi od konačnog rešenja – ako bude potrebna promena fiskalnih kasa i kvalitetna internet veza, to će svakako da košta. Pitanje je i plaćanja licence za softver. Država mora u razgovore da uključi ne samo PKS, već mnogo širu stručnu zajednicu, poput udruženja trgovaca koji ovu tematiku najbolje poznaju u praksi. Oni, smatra Rajić, mogu državi da pomognu da pronađe efektno rešenje koje će privredu malo koštati ili neće uopšte.
„Trgovci, a pogotovo srednji i veliki sistemi imaju sistem kojim prate svoje promete kako bi kontrolisali i zaposlene, i tokove robe i novca, i mogu mnogo da pomognu državi u iznalaženju najboljeg rešenja“, ukazao je Rajić.
Ideja o onlajn fiskalizaciji potiče još iz perioda 2013. godine, kada je na čelu Poreske uprave Srbije bio Ivan Simič.
Fiskalni savet je još u martu 2016. godine ukazao da fiskalni podaci ne pružaju potvrdu za tvrdnje da bi onlajn fiskalizacija značajnije doprinela suzbijanju sive ekonomije u Srbiji.
Savet je pozvao na otvorenu stručnu debatu koja bi „nedvosmisleno ustanovila postojanje javnog interesa za onlajn fiskalizaciju“.
„Eventualna onlajn fiskalizacija značila bi više desetina miliona evra troškova za poreske obveznike, usled nabavke neophodnog hardvera i softvera. Nametanje ovako velikih troškova zahteva jasno postojanje javnog interesa i nedvosmilene argumente da bi onlajn fiskalizacija bila delotvorno oruđe za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji“, navodio je tada Fiskalni savet.
Ova institucija još nije objavila analizu najnovijeg nacrta zakona o fiskalizaciji koji „krenuo“ u javnu raspravu.
Ideju o onlajn fiskalizaciji od starta podržava i aktuelni ministar finansija Siniša Mali.
Rešenje za ovaj problem prošli put pominjano je tokom 2017. godine, kada je Unija poslodavaca izašla sa računicom da će onlajn fiskalizacija privrednike koštati od 710 evra po prodajnom mestu do čak 2.100 evra.
To je, u stvari, bila računica Asocijacije servisa fiskalnih uređaja (ASFU) nastala kao rezultat ankete na više od 2.000 firmi. Ona je pokazala da 79,71 odsto fiskalnih kasa rade samostalno, bez nadređenog računara.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
