U kojoj to zemlji roditelj s prosečnom platom može svojoj deci da kupi dva do tri stana, o kojima priča Siniša Mali?

Javnost u Srbiji dobro je upoznata s imovinskom kartom, tačnije velikim kapitalom pojedinih članova Srpske napredne stranke, koja je već 14 godina na vlasti, a kojima je, po svemu sudeći, jako teško da se spuste na računicu prosečnog građanina, koji živi od svoje prosečne plate.

U ovom svetu je i Siniša Mali sinoć koji je u debati na TV Insajder govorio o tome kako u Srbiji roditelji mukotrpnim radom mogu da priušte da svojoj deci, koja se školuju u velikim gradovima, "dva do tri stana".

Inače, najskuplji stanovi na srpskom tržištu prodaju se upravo u velikim univerzitetskim gradovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Tema stanova i poreza bila je udarna u diskusiji koju su u debati vodili predstavnik SNS Siniša Mali i Miljan Salata, kandidat Studentske liste.

U odgovoru na izlaganje Miljana Salate o stanovima i porezima, Siniša Mali odgovorio je tako što je građanima Srbije "pokušao da objasni" kakvo im to oporezivanje sledi sa Studentskom listom.

Umesto toga, javnost je čula kakvu on zapravo sliku ima o državi u kojoj živi i s čijim finansijama je donedavno rukovodilo njegovo ministarstvo.

“Ako imate veći broj stanova, dakle živite skromno, ali imate dete koje ide na školovanje u veliki grad i hoćete da mu kupite još jedan stan, on (Salata) će da vas oporezuje. Ako ste skupili, radili mukotrpno i kako god i kupili ste dva-tri stana za svoju decu, da ostavite nešto svojoj deci za budućnost, e gospodin Salata i njegova lista će da vas oporezuju”, naveo je Mali.

Ovakva izjava čoveka za kojeg se govorilo da samo u Bugarskoj poseduje čak 24 stana izazvala je oštre reakcije na društvenim mrežama. Posebno je uzrujala građane koji rade za prosečnu platu i koji ni za pola veka neće biti u situaciji da kupe makar jedan stan u velikom gradu.

Inače, u Srbiji u kojoj je prosečna plata oko 1.000 evra, za koju radi veći deo stanovništva, kupovina nekretnine je apstraktan pojam, ne samo u kešu, već i preko kredita. Cene stanova koji se najčešće mogu naći u oglasima za prodaju kreću se u proseku oko 150.000 evra za nekretninu od 50 kvadrata.

A kolika nam je mesečna plata potrebna za kupovinu “dva-tri stana u velikom gradu”, pitali smo ekonomistu.

“Izjava odlazećeg ministra Malog i njegovo mišljenje o kupovnoj moći građana koji žive od prosečne plate je u najmanju ruku bahata. Govorimo o državi u kojoj gotovo 80 odsto građana radi za 1.000 evra mesečno, a on priča o kupovini stanova od plate. S prosečnom platom ne možete kupiti jedan stan za tri života, čak ni na kredit. Stanovi u Beogradu, u centralnim ulicama, kreću se od 200.000 do 300.000 evra. Ko uzima stan na kredit, potrebna mu je ušteđevina od 50.000 evra za učešće. To je nemoguće uštedeti s prosečnom platom, od koje se i živi, odnosno plaćaju se svakodnevni troškovi. Govorimo pre svega o troškovima života porodica s dvoje ili više dece”, objašnjava za Nova.rs ekonomista Goran Radosavljević.

Da su reči Malog neutemeljene, govori podatak da čak ni građani s duplo većim mesečnim zaradama, prema objašnjenju ekonomiste, ne mogu da priušte da kupe stan.

Na pomaže ni duplo veća plata od prosečne

“Oni koji zarađuju 2.000 evra mesečno, od čega plaćaju troškove života, komunalija, kirije i sličnih stavki, mogu da uštede nula evra od plate. Samo neko ko ima svoj stan, dakle ne plaća kiriju, može da odvaja mesečno 500 jer su troškovi za četvoročlanu porodicu minimum 1.500 evra. Znači, ako uštedite 500 evra svakog meseca, za godinu dana imaćete 6.000, pa ćete za 30 godina kupiti stan u velikom gradu. I to se odnosi na samo 20 odsto zaposlenih u Srbiji”, naglašava Radosavljević.

Međutim, odlazeći ministar finansija nije govorio o jednom, već o dva, pa čak i tri stana.

“To je tek ozbiljan finansijski plan, koji iziskuje mesečnu zaradu od minimum 10.000 evra. U tom slučaju, mesečno odvajate 5.000 evra za stanove. To je ostvarivo ako vas država zaposli recimo u upravnom odboru NIS-a ili kao rukovodioca nekog javnog preduzeća. Takođe, moguće je ako mesečno, poput nekih, imate prosečnih četiri do pet zarada iz više izvora”, kaže naš sagovornik.

Inače, najjeftiniji stanovi u Srbiji mogu se kupiti u mestima udaljenim od velikih gradova, a najniža cena kvadrata je oko 500 evra, dok privatne kuće koštaju od 10.000 do 15.000 evra.

Međutim, u velikim gradovima, koje je u debati pominjao odlazeći ministar finansija, cene su daleko veće, u proseku 150.000, 200.000 pa i 300.000 evra. Nešto niže cene, manje od 100.000 evra za nekretninu od 40 ili 50 kvadrata, mogu se naći samo na periferiji, u Barajevu, Borči, Sremčici… Ipak, i ove najjeftinije stanove retko ko u Srbiji može da priušti - čak i s najmukotrpnijim radom.