Gorivo sve skuplje, trgovci izmišljaju izgovore za rast cena

Cena sirove nafte od oktobra ima trend rasta, a njena cena se u odnosu na oktobar povećala za čitavih 82 odsto, objavljeno je na sajtu Udruženja naftnih kompanija Srbije. Kao direktna posledica raste cene nafte, nastaje rast cene goriva na benzinskim pumpama.Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija rekao je za Nova.rs da cena nafte zavisi od ponude i tražnje na tržištu i da tu treba tražiti razloge zašto je došlo do skoka cene.„Cene goriva na pumpama se formiraju slobodno, naravno pod uticajem tržišne konkurencije. Na cenu goriva dominantno i uvek utiču troškovi naftnih kompanija. To su troškovi koji se vezuju za proizvodnju naftnih derivata, velikoprodaju i maloprodaju. U prethodnom periodu imamo intenzivnije promene cene goriva što rezultira povećanju troškova“, priča Mićović za Nova.rs.On ističe da su najveće promene od 1. januara 2020. godine bile za cenu sirove nafte.„To nije uvek slučaj, ali u ovom periodu je bilo dominantno. Kada su troškovi drastično smanjivani, što je bilo u martu i aprilu prošle godine, isto tako su smanjivane i cene goriva na benzinskim pumpama. Kada su troškovi počeli da rastu, onda je i cena goriva otišla gore. U tom periodu prošle godine, dizel je pojeftinio za kratko vreme za više od 30 dinara – sa 164 dinara, na 131 dinara“, nastavlja on.Mićović kaže da je od 30. oktobra cena nafte u konstantnom rastu, da bi vrhunac bio negde između marta i aprila.„Tada je krenula da raste cena sirove nafte, iako je cena goriva na pumpama u novembru i dalje padala. Krajem tog meseca, zabeležili smo i povećanje cene. Kada su se stabilizovale cene, što je bilo negde do marta, to je bio i znak da se tržište stabilizovalo. Kod derivata nafte cena ide u oba smera jer je to berzanska roba. Ako je konkurencija ponudila nižu cenu, onda i vi morate. Tako dolazimo do manje cene goriva“, objašnjava Mićović.Kada je reč o predviđanjima, Mićović ističe da je jako teško dati procenu kakva će cena nafte biti u narednom periodu.

„Na naftnom tržištu se čeka se povratak čitave civilizacije u normalne tokove. Još uvek je niža potrošnja nego pre pandemije i svi čekaju povratak onog normalnog životnog toka. Tada svi očekujemo potražnju za naftom, iako to sigurno neće biti naglo. Ako to bude postepeno, onda će i proizvođači nafte moći da zadovoljene ponude. U suprotnom nećete moći da zadovoljite potrebe i biće problem“, rekao je on.Upitan da prokomentariše razliku u ceni nafte između Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, Mićović je rekao da se u tom slučaju cena deli na dva dela.„Imate deo koji je deo naftnih kompanija, a drugi je vezan za državne dažbine. Kod nas, državne dažbine čine oko 56 odsto cene. Kada kupite litru benzina za 151 dinar, 86 dinara su državne dažbine. U svakoj zemlji se ovo razlikuje. Zemlje koje su na moru imaju daleko povoljnije uslove za kupovinu naftnih derivata, jer se naftom trguje na Mediteranu. I mi dole kupujemo, pa se sa Krfa prebacuje do Pančeva. To se prebacuje železnicom ili Duvanom. Razlika u tim kompanijskim cenama je daleko manja od državnih dažbina. Na primer, Bosna i Makedonija imaju prilično malo dažbine, za razliku od nas“, zaključio je Mićović.

Goran Papović iz Udruženja potrošača rekao je za Nova.rs da je teško reći šta dovodi do povećanja cene sirove nafte, ali da definitivno postoje nelogičnosti kada je reč o ceni nafte."Teško je objašnjivo da se, kada je cena nafte bila na minimumu i ispod svake moguće cifre, kod nas ne smanje bilo kakvi transportni troškovi. Naftna industrija i distributeri lageruju naftu i goriva, pa ostaje nejasno zašto poskupljuju cene troškova nafte: Da li je zato što sada ratuju Izrael i Palestina, ranije je bila kriza oko Sueckog kanala. Jednostavno oni će uvek naći način da kažu zašto cene nisu otišle dole", rekao je Papović.On kaže da zemlje OPEK-a kontrolišu ukupnu količinu nafte."Gibanja su stalno prisutna, a vi ne možete da se pravdate stalno nekim zbivanjima da utiču na cenu nafte. To automatski povlači i pravdanje trgovaca i tako dalje. Mnogo je toga sakrivenog za naš potrošače. Opet ponavljam, kad je bio problem oko Sueckog kanala nafta je stajala, pa je to bilo opravdanje. Veliko je pitanje šta je bilo sa naftom iz Sirije, u kojim rezervoarima. Nešto tu nije jasno, rekao bih da se nešto valja iza brega", zaključio je Papović.

Kako se menjala cena sirove nafte

Od početka pandemije koronavirusa cena sirove nafte ima trend pada, što je potvrdio i generalni sekretar Tomislav Mićović, U januaru 2020. godine, kada je Kina već počeka svoju borbu sa virusom, cena nafte po barelu iznosila je 68,91 dolara.

Kako je epidemija postala pandemija, to je posredno uticalo i na cenu nafte koja je do aprila izgubili 30 dolara za svoju vrednosti, da bi vrhunac bio u maju kada je cena nafte po barelu bila samo 20 dolara.Od maja do septembra zabeležen je rast cene, da bi se cena stabilizovala do decembra 2020. godine, od kada kreće rast o čemu je pričao i Mićović.Vrhunac je bio u martu kada je cena nafte po barelu bila 70,42 dolara po barelu, da bi 10. maja dostigla vrednost od 68,32 dolara po barelu.

Iz Srbije u Bosnu i Hecegovinu i Makedoniju po gorivo

Nova.rs već je pisala o poskupljenju cene goriva u Srbiji, a najbolji primer toga jesu iskustva građana koji odlaze u zemlje regiona jer je gorivo prilično jeftinije.Građani koji žive u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom često idu po gorivo, a prema njihovim rečima prilično se isplati. Pero iz Badovinaca, zemljoradnik koji po gorivo ide i za svoj automobil i traktor kaže da često ide u jedno mestu u blizini Bijeljine jer su cene goriva "nebo i zemlja u odnosu na Srbiju“.

"Često odlazim u mesto Popovi, to vam je na magistralnom putu kada krenete za Bijeljinu, nekoliko kilometara od granice. Tamo redovno točim gorivo, u pitanju je dizel. Otprilike oko pet pumpi se nalazi načičkanih na tom potezu i tamo točimo gorivo. Otprilike, litra dizela iznosi 108 dinara, a kada pogledate naših 156, razlika je osetna“, rekao nam je tada jedan meštanin Badovinaca.On je istakao da na 1.000 dinara goriva praktično "bude dobar" još 1.000 ukoliko gorivo toči u Bosni.I građani Srbije koji žive na jugu odlaze preko granice da bi natočili svoje rezervoare. Situacije je praktično ista kao na granici sa Bosnom i Hercegovinom, budući da cena dizela iznosi negde oko 110 dinara, ili nešto manje od jednog evra.