Ministar Siniša Mali najavio je da će do kraja ovog meseca ili u oktobru uslediti rebalans budžeta, a ekonomista Milojko Arsić za Nova.rs potvrđuje da je rebalans neophodan, pošto su rashodi države sigurno veći zbog "letnjeg" paketa mera pomoći privredi.
Republička kasa već je ove godine pretrpela jedan rebalans, kada je u aprilu izdvojeno 608 milijardi dinara (oko 5,1 milijarda evra) za prvi paket pomoći privredi, zatim 3,3 milijarde dinara za radove na Moravskom koridoru i dve milijarde dinara za turističke vaučere.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, do kraja oktobra uslediće još jedan rebalans, i da će se tada videti da li domaća privreda izlazi iz krize.
Pročitajte još:
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Nova.rs ocenjuje da je rebalans neophodan, zato što će se, kada se podvuče crta, sigurno pokazati da će rashodi biti veći nego što je planirano aktuelnim Zakonom o budžetu, što je preduslov za „prekrajanje“ državne kase.
Razlog, kako kaže, leži u potrošnji za drugi paket mera za pomoć privredi.
„Rebalans bi verovatno bio neophodan sve i da nije bilo dodatnih stimulativnih mera za privredu, a takve mere su usvojene tokom jula i avgusta.
Radi se, pre svega, o isplati 60 odsto minimalca, odnosno 18.000 dinara za više od milion zaposlenih – samo ona će budžet koštati oko 36 milijardi dinara. Uz to, najavljeni su dodatni stimulansi za hotelsku industriju, koji će takođe imati određeni trošak“, objašnjava Arsić.
Arsić dodaje da je potrebno da se putem rebalansa odobri realizacija svih tih rashoda, kako budžetski deficit ne bi bio veći od plana.
Za sada nije poznato na koji način će Ministarstvo finansija „prekrojiti“ budžet, niti da li Ministarstvo finansija razmatra još neki paket pomoći privredi, osim onog namenjenog hotelijerima, čija delatnost je među onima koje su pretrpele najteže posledice izbijanja epidemije koronavirusa.
No, ako se vratimo u april ove godine, prisetićemo se da je prvi rebalans zapravo i sproveden sa obrazloženjem da država mora da obezbedi značajna sredstva kako bi pomogla privredi u jeku kovid – krize.
Najpoznatija među svim merama koje je omogućio taj rebalans je podela po 100 evra punoletnim građanima Srbije. U isto vreme, ta mera pretrpela je i najoštrije kritike stručne javnosti, pa je tako Fiskalni savet ocenio da se radi o najvećoj i nepovratnoj grešci i upozorio da će se država zadužiti da bi to finansirala, „što znači da će građani narednih godina ovaj dug vraćati sa kamatom“.
U isto vreme, „aprilskim rebalansom“ je povećan budžetski deficit na 7 odsto BDP, sa prvobitno usvojenih 0,2 odsto BDP.
Tada je, takođe, republička kasa dobila zeleno svetlo za novo zaduživanje, pošto je trebalo pokriti troškove antikriznih mera. Usledila je, prema mišljenju stručnjaka, taktička greška pri emitovanju obveznice radi novog zaduživanja, pa se Srbija za 2 milijarde evra zadužila daleko nepovoljnije od susedne Hrvatske.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
