1
Iznos minimalne zarade ni 2012. ni 2022. godine nije uspeo da pokrije cenu minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Cena minimalne potrošačke korpe je u decembru 2012. bila 33.600 dinara, a minimalna zarada je iznosila 19.300 dinara. U decembru 2022. cena minimalne potrošačke korpe je iznosila 48.400 dinara, dok je minimalna zarada iznosila 35.400 dinara.
„Isti odnos, ista razlika. Isti minus je imao onaj koji je primao minimalnu zaradu 2012. godine u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, koliko je tada koštala, i onaj koji je 2022. godine primao minimalnu zaradu – nedostajalo mu je (oko) 13.000 dinara“, kaže za Novu ekonomiju potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Vuković navodi da su od 2012. godine neke osnovne životne namirnice poskupele duplo, a da je razlika (u dinarima) između minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade (na štetu minimalne zarade) ostala ista.
U Srbiji se kupovna moć građana meri odnosom prosečne i minimalne potrošačke korpe i prosečne neto zarade.
Cena prosečne potrošačke korpe za mesec decembar 2022. godine iznosila je 93.213 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 48.344 dinara. Prosečna zarada (bez poreza i doprinosa) u decembru je iznosila 84.227 dinara.
Duško Vuković ocenjuje da bi statistički podaci i parametri mogli da ukažu na to da se kupovna moć građana poboljšava, „ali da sindikat sa tim ne može nikako da se složi”.
On objašnjava da prosečna zarada ne može da bude apsolutno merilo za kupovnu moć i da treba sagledati kolika je zarada najvećeg broja zaposlenih, a to je takozvani podatak o „medijalnoj zaradi“.
Ta „medijalna zarada” je u decembru dostigla 60.413 dinara, a to znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Tokom cele prošle godine medijalna zarada je, kaže Vuković, bila oko pedest i nešto hiljada dinara.
„Medijalna zarada je podatak za 50 odsto zaposlenih koji primaju između minimalca i tog iznosa (medijalne zarade). Prošle godine je najveći broj ljudi primao zaradu između 35.000, koliko je iznosio minimalac i 50 i nešto hiljada (kolika je bila medijalna zarada)”, objašnjava Vuković.
Od ukupnog broja zaposlenih kojima je obračunata zarada za decembar protekle godine, 26 odsto zaposlenih prima zaradu jednaku i veću od prosečne zarade, a 74 odsto zaposlenih prima zaradu manju od prosečne, podaci su Republičkog zavoda za statistiku koji su dostavljeni Novoj ekonomiji.
U 2012. godini (prosek) za pokrivanje prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,44 prosečnih plata, a za pokrivanje minimalne potrošačke korpe 0,77 prosečnih plata, vidi se u izveštaju „Kupovna moć stanovništva – Potrošačka korpa”.
Za pokrivanje prosečne potrošačke korpe u 2017. godini bilo je potrebno 1,46 prosečnih plata, a za pokrivanje minimalne potrošačke korpe 0,76 prosečnih plata.
Za prosečnu potrošačku korpu u decembru 2022. je bilo potrebno 1,16 prosečnih plata, a za minimalnu potrošačku korpu 0,60 prosečnih plata.
Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge (i njihove cene) koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manje (ili manju količinu) proizvoda i usluga.
U potrošačke korpe ulaze hrana i bezalkoholna pića, duvan i alkoholna pića, stanovanje, voda, struja, gas, odeća i obuća, obrazovanje, transport, zdravstvo, restorani, kultura.
Vuković ocenjuje da je sadržaj minimalne potrošačke korpe u Srbiji „nedopustivo nizak, siromašan i ne obezbeđuje reprodukciju osnovnih egzistencijalnih i socijalnih potreba stanovništva, pre svega u hrani, a ne podmiruje ni druge potrebe”.
Vuković kaže i da su količine dobara i usluga u minimalnoj i prosečnoj potrošačkoj korpi „potpuno nerealne, i ne govore o tome da u ovom trenutku uopšte brinemo o zdravlju i ishrani”. On smatra da Srbija kao društvo treba da odustane od minimalne potrošačke korpe, jer je jedna od retkih zemalja koja ima i minimalnu i prosečnu potrošačku korpu.
Cena „prosečne potrošačke korpe” za tročlanu porodicu je u decembru 2022. godine iznosila oko 93.000 dinara. Vuković navodi da je u okviru nje za hranu i bezalkoholna pića bilo predviđeno 37.000 dinara.
„To znači nešto više od 1.000 dinara dnevno za tročlanu porodicu (za hranu i bezalkoholna pića), što je, zdravstveno gledano, nedovoljno. Vi ne možete da unesete dovoljne količine hranljivih materija, ono što vam je neophodno da reprodukujete svoje zdravlje“, rekao je Vuković.
On navodi i da je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, preporučljivo da čovek unese od dva do tri litra tečnosti dnevno, a da je u Srbiji u prosečnoj potrošačkoj korpi predviđeno sedam litara mineralne ili izvorske vode mesečno na nivou tročlane porodice.
„Predviđeno je da sedam litara izvorske ili mineralne vode tri člana porodice mogu da popiju za mesec dana. Dodato je možda još sedam litara bezalkoholnih napitaka, kao što su koka-kola, pepsi-kola, i po dva litra sokova, kašastih i bistrih. Neko ko je sastavljao prosečnu potrošačku korpu je dozvolio 18 litara za tri člana, znači šest litara mesečno po jednom članu, odnosno dva decilitara dnevno“, kaže naš sagovornik.
On smatra i da je 500 dinara za obrazovanje „nedopustivo malo” za tročlanu porodicu.
„Članovi tročlane porodice za mesec dana mogu da potroše po 160 ili 170 dinara za obrazovanje. Ne mogu da kupe ni olovku, zarezač i svesku, a kamoli knjigu ili udžbenik“, naveo je Vuković.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da treba proširiti sadržaj potrošačke korpe u Srbiji, jer u njoj nemate godišnji odmor.
„Zaista je normalno da se odmorite ako želite da reprodukujete svoju snagu i budete produktivni na radnom mestu”, smatra Vuković.
„Mislim da je najbolje pitati građane šta misle, da li su pre deset ili pre dve godine mogli da za svoju platu kupe više ili manje. Statistika su brojevi. Život je nešto drugo“, kaže za Novu ekonomiju potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić.
On navodi da je inflacija sa kojom se građani danas susreću „svakako najviša u poslednjih 18 godina, i prošle godine je dovela do realnog pada i plata i penzija“.
„Dodatno zabrinjava što, usled nedavnih i najavljenih povećanja cena energenata i komunalija, inflacija u Srbiji nastavlja da raste i već je prešla 16 odsto, dok je, recimo, u SAD i Evropskoj uniji u padu već nekoliko meseci”, rekao je Nikezić i dodao da „postoji realna opasnost da će inflacija i u ovoj godini obezvrediti primanja građana i dodatno smanjiti njihovu kupovnu moć”.
PROČITAJTE JOŠ
1
0
0
Rast siromaštva i nejednakosti, naročito u poslednjih nekoliko godina, doveo je do toga da sve veći broj ljudi u Srbiji ne može da priušti ni većinu proizvoda i usluga iz minimalne potrošačke korpe, pa je stoga, smatra Nikezić, mnogo bolji pokazatelj kretanje cena osnovnih životnih namirnica.
On je naveo i da je hrana u Srbiji u poslednjoj godini zvanično poskupela 25 odsto, skoro duplo više nego u Evropskoj uniji, a da je učešće hrane u ukupnoj potrošnji domaćinstva u Srbiji tri puta veće nego u EU.
„Teško je danas govoriti o bilo kakvom rastu životnog standarda, već samo o borbi za puko preživljavanje kod velikog broja građana”, smatra Nikezić.
Kupovnu moć iznad proseka Srbije u decembru 2022. imali su jedino Beograd i Novi Sad. U ostalim gradovima prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe, vidi se iz izveštaja o potrošačkoj korpi za decembar 2022.
Jedan od glavnih uzroka takve situacije, je, prema rečima Nikezića, „nepotrebna centralizacija u praktično svim oblastima, od državne uprave i privrede do visokog obrazovanja, zdravstva ili vrhunskog sporta”.
To, kaže on, logično dovodi do koncentracije najbolje plaćenih poslova u Beogradu i Novom Sadu, a posledično i do sve većih migracija stanovništva – delom ka ova dva grada, ali još više ka razvijenim zemljama Evrope i sveta.
„Niska primanja i kupovna moć stanovništva postaju zato ozbiljna prepreka za budući razvoj zemlje, jer u većini srpskih gradova i opština imamo drastičan pad radno sposobnog stanovništva, čije se razmere možda najbolje vide u podatku Eurostata da je u poslednjih 10 godina čak 397.000 državljana Srbije dobilo prvu boravišnu dozvolu u zemljama EU”, poručio je Nikezić.
Prema računici sindikata, oko 120.000 dinara i više je „plata za život” koja bi mogla da podmiri realne troškove života u ovom trenutku u Srbiji. Za realno sagledavanje kupovne moći i standarda građana, smatra Vuković, mora da se proširi ili razradi lista potrošačke korpe.
„Da ono što je realan život, bude sadržano u potrošačkoj korpi. Da vidimo kolike su realne cene, kolike su nam zarade, i koliki su realni troškovi života, od hrane i svih drugih sadržaja koji treba da budu uneti u potrošačku korpu – i onda da kažemo kakva nam je kupovna moć”, zaključio je Vuković.
BONUS VIDEO Zašto protestuju građani na minimalcu?