Da bog da ti našli ofšor firmu i račun van Srbije

Zašto se uopšte osnivaju ošfor kompanije i za šta one služe? Da li stoji uvrežena teza da oni koji imaju ofšor firme posluju sa onu stranu zakona?Većina ekonomskih rečnika ofšor kompanije definiše kao one koje su registrovane izvan zemlje u kojoj posluje ili u kojoj se nalaze njihove glavne kancelarije uz objašnjenje da se takve kompanije se najčešće osnivaju zbog poreskih ili drugih pogodnosti u poslovanju.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, ističe za Nova.rs da je jako važno znati da je osnivanje ofšor kompanije potpuno legitimno i legalno.Naravno, sprovodi se po pravilima određene zemlje, koja opet nisu svugde ista..Kovačević upozorava da se sam termin ofšor zona nije baš precizan, ali se generalno koristi  za destinacije i  zemlje gde su pojedini uslovi za osnivanje kompanije povoljniji nego kod nas.

Milan Kovačević, sa druge strane, podseća da su se pogodnosti u ofšor zonama menjale kroz vreme“U prošlosti je bila manja pažnja na tim kompanija pa je bilo mogućnosti da se trguje preko te kompanije i da se u toj zemlji ta trgovina ne oporezuje. Međutim, ta vremena su prošlost, jer se većina zemalja trudi da oporezuje sve što može” objašnjava.Navodi primer Kipra, nekada vrlo popularne ofšor zone među kompanijama u Srbiji.“Nekad je na Kipru moglo mnogo lakše da se posluje nego u Srbiji, ali kako su ušli u EU, to se smanjilo. Slična je situacija i sa Maltom, Gibraltarom i još mnogim zemljama gde se nekad mnogo više isplatilo imati kompaniju” priča Kovačević.

Zbog činjenice da su ofšor zone mnogo više pod lupom javnosti nego ranije i u tim zemljama su delom pooštreni uslovi poslovanja, pa se danas ofšor kompanije najviše koriste za poslove kupovine i prodaje kapitala, eventualnog razdvajanja ili reorganizacije.Kovačević daje plastični primer za to.Kada neko na Devičanskim ostrvima osnuje ofšor kompaniju i ona bude vlasnik kompanije koja radi u Srbiji, firma koja radi u Srbiji nema nikakve pogodnosti na osnovu toga što je njeno vlasništvo ofšor.Međutim, ako vlasnik hoće da proda tu kompaniju, kako dodaje Kovačević, tu se stvari menjaju.“Kad u Srbiji prodajete kapital odnosno neko preduzeće, firmu... onda se gleda koliko je to koštalo onoga ko to prodaje u trenutku kada ga je kupio, kao i za koliko se sada prodaje. Razlika je kapitalni dobitak. U Srbiji se plaća porez na kapitalni dobitak. Ako pre te prodaje iznesete taj kapital u ofšor zonu, kada to tamo prodate, ne plaćate pomenuti porez” naglašava Kovačević.Poreski rajevi uglavnom se dovode u vezu sa procesom globalizacije. Ideja je bila da se pomoću poreskih olakšica primame novi investitori i preduzetnici. Na taj način nerazvijene zemlje trebalo je da steknu značajan izvor prihoda koji bi im pomogao u daljem razvoju.Generalno, ekonomisti ističu da  poslovanje putem ofšor-kompanija zakonska mogućnost koja sama po sebi nije ilegalna.Nije problem da neko da ima takvu firmu. To se u poslovnom svetu zove planiranje plaćanja poreza, jer se na taj način  plaća manje nego u nekim drugim zemljama. Problem može biti u poreklu novca, posebno jer je osim poreskih olakšica, pogodnost ofšor-kompanija i anonimnost.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram