Meso i mesne prerađevine, mlečni proizvodi, jaja, žitarice, povrće i voće – za sve ove proizvode, samo u januaru ove godine, dali smo 108,5 miliona evra.Kako za "Novu" objašnjava agorekonomski analitičar Žarko Galetin, uvoz treba posmatrati kroz prizmu snabdevenosti i kroz prizmu cene.To zapravo znači da postoje dva ključna faktora zbog kojih se bilo koji proizvod uvozi – ili domaća proizvodnja ne može da zadovolji potrebe ili je isplativije prodavati uvozni proizvod.

Beli luk iz Kine i pasulj iz Kirgistana

Voće i povrće iz uvoza u januaru nas je koštalo 50,3 miliona evra.Galetin ističe da, što se tiče svežeg voća i povrća, potrebe variraju od kulture do kulture, jer neke vrste na srpskom području jednostavno ne mogu da se izgajaju.Međutim, jedna vrsta se posebo izdvaja – beli luk.

Dok se najveće plantaže belog luka kod nas nalaze u Šumadiji, Zapadnoj Srbiji i Vojvodini, velika količina u prodavnicama nije odatle, već tradicionalno iz Kine, Albanije, Španije i Turske.Milioni se sipaju u kase inostranih proizvođača iz jednog razloga – isplativije je uvoziti nego prodavati domaće.

Zbog nižih cena u inostranstvu, dali smo ukupno 2,1 milion evra, a uvezli 1.060 tona belog luka.Takođe, na količinu roda utiču i vremenske prilike – u Srbiji je svake godine sve manje kiše.Slična je situacija i sa pasuljem – sve je manje površina na kojima se uzgaja ova vrsta, pa kada proizvedemo skoro 9.000 tone, uvezemo još oko 11.000.Milione evra za pasulj dajemo Kirgistanu, potom Bugarskoj i Poljskoj.Pored male domaće proizvodnje i niskih cena u inostranstvu, postoji još jedan razlog što smo toliko okrenuti izvozu.

Naime, tu je veliki broj međunarodnih ugovora o slobodnoj trgovini u koje je naša država ušla, kako ocenjuje Galetin, nespremna."Ti ugovori su suštinski dobra stvar, ali morate u to ulaziti spremni. Ako u to uđete nespremni, imate situaciju da jedete beli luk iz Kine koji više izgleda kao ping pong loptica nego kao luk, ali koji je jeftiniji, a to je našem stanovništvu glavni kriterijum. Nama u strukturi porodičnog kućnog budžeta čak 34 odsto ide na hranu, a u Nemačkoj 11 odsto. Što je siromašnije stanovništvo, sve više troši na hranu", kaže Galetin.

Meso i mleko iz Evrope

Jasno je da uslova za zadovoljenje potreba za mesom iz domaće proizvodnje nema, jer da ima – ne bismo samo u toku jednog meseca uvezli meso vredno 12,3 miliona evra.

Kako Galetin ističe, poznata je informacija da meso koje se u Srbiju uvozi iz Evropske unije potiče od životinja čija se ishrana sastoji od GMO hrane, ali to ne sprečava velike količine ovog proizvoda da uđu u Srbiju i nađu se na rafovima.Razlog je jednostavan – meso iz EU je jeftinije, s obzirom na to da su subvencije za proizvođače veće nego kod nas.

Iako Republički zavod za statistiku u svojoj analizi spoljnotrgovinske razmene mleko i jaja stavlja u istu kategoriju, opšte je poznato da su jaja jedan od glavnih uvoznih proizvoda. Na uvoz ove dve namirnice je samo u januaru dato 18,9 miliona evra.Galetin kaže za "Novu" da je mleko veliki problem, jer Srbija trenutno ne može da ispuni kapacitet od skoro milijardu i po litara mleka, koliko je potrebno na godišnjem nivou.

"Mi te potrebe ne možemo da zadovoljimo, situacija je vrlo slična kao sa mesom", kaže Galetin.Dejan Trajković, vlasnik farme krava u okolini Kovina, više puta je za "Novu" ukazivao na probleme sa kojima se suočavaju srpski mlekari."To što Srbija uvozi mleko je najveća budalaština, a sama proizvodnja je sistematski uništavana godinama unazad", smatra Trajković.

Ima li rešenja?

Žarko Galetin kaže da ako mnoge druge države mogu da "pokriju" sve potrebe uvozom, naravno da može i Srbija, pogotovo što imamo potencijale još bolje od pojedinih država sa velikom proizvodnjom.Međutim, devastirani poljoprivredni sektor je posledica katastrofalne agrarne politike koja se u našoj zemlji vodi godinama.Naravno, ovaj ključni sektor može da se poboljša, ali ne preko noći."Primera radi, od kada se rodi žensko tele, pa do prvog mleka koje daje, prođu dve i po godine, dakle treba vremena, ali i novca. Ne mogu da se donose kratkoročne promene, ne mogu da se gase požari od protesta do protesta", navodi Galetin.Da kratkoročna rešenja nisu dobra smatra i Trajković, a prema njegovom mišljenju, za oporavak stočarstva potrebno je između pet i deset godina."Po mom mišljenju, trebalo bi da se uradi i regionalizacija, da se napravi strategija u kom se delu države šta radi, u zavisnosti od podneblja", smatra on.BONUS VIDEO Kako razlikovati domaći i kineski beli luk?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kakorazlikovatidomaiikineskibeliluk-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5349389"]