Da li je moguć život bez banaka

Umesto plaćenog servisa koji pomaže da lakše, efikasnije i uz razumnu naknadu raspolažu sopstvenim novcem, banke se neretko doživljavaju kao nedodirljive i pohlepne institucije koje koriste svaku priliku da od svojih klijenata izvuku što više novca.Naplata troškova obrade prilikom podizanja najčešće stambenih kredita postala je mesto višegodišnjeg sukoba banaka i građana, pa je i Vrhovni kasacioni sud, pod plaštom dopune, usvojio potpuno suprotni stav po pitanju zakonitosti ovih naknada, o čemu se dužnici i dalje spore sa bankama.

Šta se promenilo

Deo svoje zarade, banke ostvaruju kroz izuzetno lukrativne naknade na transakcijama, koje se često menjaju i to po pravilu bez valjanog objašnjenja. Tako su i ove godine najavljene nove, veće cene usluga poput održavanja računa, podizanja čekova, provizije za mobilno i elektronsko bankarstvo. Ipak ovog puta, banke su bile dodatno kreativne, pa su počele da naplaćuju i neke nove naknade.Banke u Srbiji očigledno žele da na taj način povećaju zaradu od naknada i provizija koje su tokom 2021. godine iznosile 55,7 milijardi dinara, što preračunato po zvaničnom kursu, iznosi oko 474 miliona evra. To je 17 milijardi dinara više nego 2020. godine, odnosno 13,6 milijardi dinara više nego što je po istom osnovu neto prihodovano u 2019. godini, kada je poslovalo više banaka nego danas.Spoj stalnog podizanja cena i smišljanja novih nameta je ono što mnoge građane čini nezadovoljnim, ali i po sopstvenom priznanju nemoćnim, pa se posle novog talasa poskupljenja, pojavilo pitanje da li je moguće izbeći banke.“Osećam se prevareno, nemoćno, izigrano i to već traje godinama. S jedne strane destimulisali su nas da idemo u banke, jer je broj šaltera znatno smanjen, a s druge strane nameti samo rastu bez ikakvog reda i opravdanja. Ne pomaže ni promena banke, jer kad se sve sabere, posle mnogo muka sa administracijom, dođe mu na isto. Pomisilio sam da se prestanem da koristim usluge banaka ali ne znam kako da to izvedem, jer gde god da krenem upućuju me na banke”, kaže Uroš Đurović iz Beograda.Iako nijedan propis ne obavezuje građane da platu primaju preko banaka, sagovornici se slažu da je izbeći banke u današnjem svetu veoma ograničeno, teško, gotovo nemoguće.„Jako je teško izbeći banke. Svi imamo račune da platimo, a primera radi e-banking je i dalje najpovoljniji način umesto troška vremena. Neko ko ima više vremena može da plaća od ustanove do ustanove poput EPS, Stambeno. Ono što se može, je svesti na razumniju meru. Jedna porodica može da otvori jedan račun i da preko tog računa obavlja sve transkacije“, kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja građana za zaštitu potrošača Efektiva.Prema njegovim rečima ni to nije lako. Ljudi su se navikli na određeni komfor, iako je on često kako kaže, lažan i nepotreban.

I Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu smatra da građani teško da mogu da izbegnu većinu nameta u banakama.„Ako nemate dozvoljeni minus po tekućem računu, nećete plaćati tu kamatu, ali generalno veliki broj građana ga ima. U savremenom svetu gotovo je nemoguće zamisliti svakodnevni život bez banaka“, ocenio je on.Pokušaj da se pojedinac liši usluga banaka dodatno je otežavajući jer je cilj svake današnje države – ekonomija bez keša, kako bi se na taj način lakše izborila sa sivom ekonomijom, odnosno kontrolisala tržište novca.Opširnije čitajte na N1.BONUS VIDEO - Poskupljenja bankarskih usluga od avgusta - NBS ih pušta da rade šta hoće

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=poskupljenjabankarskihuslugaodavgustanbsihputadaradetahoe-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3890123"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram