Crnogorska Agencija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv tri mobilna operatora jer su istovremeno i za isti iznos delu korisnika povećali cene određenih vrsta usluga zbog sumnje da među njima postoji dogovor o povećanju cena, što je protivno zakonu. Slična situacija desila se u Srbiji pre mesec dana kada su dva operatora povećala cene, a treći najavio poskupljenje. Reakcije srpske antimonoploske komisije, bar koliko je javnosti poznato, nije bilo. Pitali smo je da li će ipak biti nešto preduzeto.
Postupak protiv tri mobilna operatora – Telekoma, One i Mtela, inače kćerke firme Telekoma Srbije, crnogorska agencija vodi po prijavi Agencije za elektronske komunikacije i poštansku delatnost. U toj inicijativi, kako su objavile Vijesti, navodi se da je utvrđeno da se za pripejd korisnike povećava iznos minimalne pripejd dopune kod sva tri operatora sa istim iznosom, sa identičnim rokom za dopunu računa korisnika, uz obaveštenje da kod sva tri operatora primena navedenih promena započinje od istog dana, od 1. aprila 2024. godine.
U Srbiji, operatori mobilne telefonije MTS i Yettel povećali su cene od 1. marta, a A1 je u isto vreme najavio poskupljenje usluga od 1. aprila. Zbog sumnje u očigledni dogovor o povećanju cena sva tri mobilna operatora više udruženja koja se bave zaštitom potrošača pozvala su Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita da li je time suspendovano tržišno ponašanje i prekršen zakon.
Komisija za zaštitu konkurencije tada je samo saopštila da je na osnovu javno dostupnih informacija upoznata sa namerom da sva tri mobilna operatora u Srbiji povećaju cene svojih usluga, ali da se samo na osnovu ove činjenice ne može zaključiti da je reč o eventualnom ponašanju suprotnom Zakonu o zaštiti konkurencije.
Tada nisu saopštili da li će proveriti ima li nezakonitosti u u postupanju operatore mobilne telefonije i dogovara između njih o povećanju cena.
Zato im je „Nova“ uputila dodata pitanja – da li je i šta urađeno ovim povodom, da li je sproveden zakonom propisani postupak za utvrđivanje postojanja povrede konkurencije, kao i ako nije zašto nije. Iz Komisije smo dobili samo kratak pisani odgovor iz kog proističe da ne mogu ništa da nam kažu.
“S obzirom na to da, shodno Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija na raspolaganju ima različite instrumente za prikupljanje potrebnih činjenica, iz tog razloga Komisija u ovom trenutku nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima kao ni o preduzetim koracima” navedeno je u dopisu.
Dijana Marković Bajalović, nekadašnja predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, ocenjuje za Nova.rs da bi to telo moralo proaktivnije i konkretnije da deluje.
Komisija, prema njenim rečima, pokreće postupak po službenoj dužnosti da se utvrdi da li postoje dokazi nezakonitog ponašanja učesnika na tržištu i čak i ako ne nema dokaze za te sumnje, ona ima obavezu da u roku od 15 dana odgovori na inicijative udruženje i da ih obavesti o ishodu.
“Komisija, koliko smo videli do sada, to jako retko radi. Moje je iskustvo da komisija najčešće ne odgovara jer sam konkretno ja u jednom drugom slučaju podnela inicijativu pre nekoliko godina i nisam još uvek dobila odgovor”, objašnjava ova univerzitetska profesorka.
Ističe da to nikako nije dobro za utisak javnosti o radu Komisije.
“Kada se tako postupa, jednostavno javnost stiče utisak da se incijative udruženja građana ili drugih zainteresovanih strana ignorišu”, naglašava ona.
Govoreći o konkretnom slučaju istovremenog povećanja cena mobilnih operatora, naša sagovornica pojašnjava da na ovakvom tržištu, kao što je naše, sa tri učesnika nije lako dokazati postojanje dogovora koji je protivan zakonu i pravu slobodne konkurencije.
“Potrebni su neki jači dokazi o postojanju neke vrste usmenog ili pisanog dogovora, posebno jer su dva učesnika povećala cene, a treći je najavio povećanje. Tada ponašanje tog trećeg uvek može da se opravda kao inteligentno ponašanje na tržištu. Međutim, komisija u svakom slučaju mora aktivnije da nastupa u javnosti i objasni da li je i šta uradila ovim povodom” poručuje Dijana Marković Bajalović.
Ona ukazuje i na drugi problematičan segment celog slučaja gde je Komisija takođe trebalo da reaguje. Naime, kaže da je izmenama zakona kojima se reguliše ova oblast mobilnom operatoru data mogućnost da jednostrano menja cene, što je protivustavno jer to znači menjanje ugovornog odnosa operatora i korisnika bez saglasnosti obe strane.
“Komisija je svakako trebalo da regulatorima ukaže na taj problem u zakonu. Ne znam da li je konsultovana prilikom izmena zakona, mada je trebalo da bude. Ali i ako se to nije desilo, Komisija je trebalo naknadno da ukaže da su određeni akti suprotni Ustavu i da su iz kog razloga problematični”, zaključuje naša sagovornica.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare