0
Građani Srbije su sve više opterećeni čestim poskupljenjima namirnica i usluga, pošto je inflacija prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u novembru dostigla 15,1 odsto. Očigledno nam sledi neizvestan period, s obzirom na pad kupovne moći i zarade koje još uvek ne prate nivo inflacije.
„Ova godina obeležena je rastom cena, naročito osnovnih životnih namirnica koje itekako utiču na standard građana. Pojedine namirnice poskupele su i više od 50 odsto. Naravno da je time kupovna moć stanovništva pala, prema našim podacima za oko 30 odsto“, rekao je za Biznis.rs sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.
Mihajlović ističe da je statistički posmatrano inflacija nešto viša od 15 odsto, ali je realno ona duplo veća. Nije optimističan ni kada je u pitanju 2023. godina.
Pročitajte još:
„Inflacija će se preliti i na sledeću godinu, jer su najavljena nova poskupljenja goriva i gasa. Minimalna zarada će biti oko 40.000 dinara, što je povećanje od 14,3 procenta. To znači da je ona već i pre same primene manja od inflacije u ovoj godini. S obzirom na to da je projektovana inflacija za sledeću godinu 11 odsto, minimalac je realno manji za 12 procenata“, objašnjava Mihajlović i dodaje da ukoliko gledamo minimalnu potrošačku korpu minimalna zarada će biti manja za oko 25 odsto.
On smatra da je potrebno hitno zaustaviti rast cena osnovnih životnih namirnica za koje nema opravdanja da poskupljuju.
Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović takođe smatra da država treba da se bavi uzrocima inflacije, a ne njenim posledicama.
„Inflacija će sigurno da raste, pošto nas čeka i rast cene struje koji će je pogurati napred. Država ne traži uzroke, već pokušava da sanira posledice, prema mom mišljenju, na pogrešan način. Nedavno sam video vest da je u Grčkoj donet zakon o kažnjavanju trgovaca koji koriste prevelike marže, i to je jedan od puteva kojim bi i u Srbiji trebalo ići“, ističe naš sagovornik.
Gavrilović ocenjuje i da najavljeno povećanje minimalne zarade neće izravnati gubitak koji imaju građani u odnosu na prosečnu potrošačku korpu. Ono će, kako kaže, samo pokriti deo te razlike.
„Pritom će poslodavci koji su u obavezi da povećaju minimalac tu razliku prevaliti na cenu svojih proizvoda ili usluga, pa će to opet platiti krajnji kupci“, ističe predsednik Efektive.
Povratak inflacije u granice cilja tek u drugoj polovini 2024.
Procene Narodne banke Srbije objavljene u junu bile su da će inflacija tokom tog meseca i u julu dostići 10-11 odsto, te da bi nakon toga zbog poljoprivredne sezone trebalo da se smanjuje.
Potom je polovinom novembra guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila da će inflacija prema projekcijama ostati na „na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji“. Ona je dodala da se znatniji pad inflacije očekuje u drugoj polovini 2023. godine, a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024.
BONUS VIDEO Koliko inflacija krati budžet za novogodišnje poklone?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
