9
Beogradska autobuska stanica a.d. Beograd objavila je ponudu za prodaju sopstvenih akcija, ali samo postojećim akcionarima, koji imaju pravo preče kupovine i to „srazmerno broju u celosti uplaćenih akcija koje su posedovali na dan 03.10.2025. godine, piše Nedeljnik.
Predmet ponude je 26.869 komada običnih akcija, što predstavlja 8,63 odsto od ukupnog broja izdatih akcija, po ceni od 1.515 dinara po akciji, piše Nedeljnik.
Ponuda će, kako se navodi, biti otvorena od ponedeljka, 13. oktobra do 12. novembra 2025. godine.
Akcionarska struktura pokazuje da su najveći ali ne i većinski akcionari BAS-a državni fondovi, i to Akcionarski fond (30,32 odsto akcija) i PIO Fond (10 odsto akcija), navodi ovaj medij.
PROČITAJTE JOŠ:
Sam BAS je na trećem mestu prema veličini paketa, sa 8,63 odsto kapitala, kako je navedeno. To znači da, formalno gledano, BAS ni sada nije „državna“ već većinski privatna kompanija. Među najvećim privatnim akcionarima trenutno su kompanije „Damjan doo“ 1,62 odsto, NLB Komercijalna banka AD Beograd – Kastodi račun sa 1,2 odsto i „TCD Trade“ sa 0,72 odsto, navedeno je.
Najviše je, međutim, malih akcionara. Gledano prema veličini, a prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), čak 917 domaćih lica i 4 strana lica spadaju u ovu kategoriju, držeći zajedno oko 48 odsto domaćeg i blizu 3 odsto stranog kapitala, piše u tekstu.
Postavlja se pitanje, piše Nedeljnik, da li ova prodaja sopstvenih akcija može dovesti do promene vlasničke strukture i potencijalnog preuzimanja kontrole od strane privatnih akcionara.
Da bi privatni akcionar došao do većinskog paketa (preko 50 odsto) ili, još ambicioznije, do 90 odsto akcija (što bi omogućilo prinudni otkup preostalih), potrebno je više koraka, navodi se.
Jedan od scenarija, piše Nedeljnik, podrazumeva da neko od privatnih akcionara čiji se paketi kreću od 1 do 2 odsto akcija prvo kupi svih 8,63 odsto sopstvenih akcija BAS-a. Time bi njegov udeo narastao na oko 10 odsto odsto.
Ako bi potom uspeo da preuzme sve akcije od državnih fondova (ukupno 40,3 odsto), kako se navodi, njegov udeo bi dostigao 50,58 odsto, čime bi postao većinski vlasnik.
Ovo bi, međutim, zahtevalo da država ponudi svoje akcije na tržištu.
Kakvi su ostali scenariji, pročitajte u tekstu Nedeljnika.
