Veliko kockanje Zelenskog: Otkriveno zašto sprovodi čistku u najgore vreme

"Jesen će biti izuzetno važna za Ukrajinu. I naše državne institucije moraju biti postavljene na način da Ukrajina postigne sve rezultate koji su nam potrebni, za sve nas. Da bismo to učinili, moramo ojačati neka područja u vladi, a kadrovska rešenja su već pripremljena. Takođe očekujem da će pojedina područja naše spoljne i unutrašnje politike imati malo drugačiji naglasak", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u sinoćnjem obraćanju, nakon dramatičnog utorka - teških ruskih napada i niza ministarskih ostavki i smena zvaničnika, što je kulminiralo ostavkom ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe u sredu.

O tome je izvestio predsednik ukrajinskog parlamenta - Vrhovne rade - Ruslan Štefančuk. Štefančuk je tu vist objavio na Fejsbuku, navodeći da je Vrhovna rada primila Kulebino pismo ostavke, koja će biti razmatrana na nadolazećoj plenarnoj sednici, ali nije precizirao datum. Isto je najavio i za ostavke drugih visokih zvaničnika.

Konkretno, u svom je obraćanju Zelenski zapravo najavio da sledi rekonstrukcija vlade - najveća od početka ruske sveobuhvatne invazije na zemlju krajem februara 2022. godine - i poručio da bi trebalo da bude više interakcije između središnje vlasti i hromada (administrativne jedinice koje označavaju selo, skupinu sela ili grad i njegova susedna područja), što je posebno važno kada je u pitanju priprema za nadolazeću zimu, u koju Ukrajina ulazi devastirane energetske infrastrukture nakon višemesečne ruske kampanje raketiranja ključnih kapaciteta.

"Ukrajina je već postigla značajne rezultate u odbrambenoj proizvodnji. I to treba ojačati na svim razinama, posebno kako bismo lakše privukli partnerska ulaganja u naše strateške industrije", rekao je Zelenski.

“Čistka” je krenula u utorak kada su ostavke, nakon nedelja razgovora o verovatnoj rekonstrukciji vlade, dali ministar za stratešku industriju Oleksandr Kamišin, ministar pravosuđa Denis Maljuska i ministar životne sredine Ruslan Strilec. Ostavku je nakon devet meseci na dužnosti podneo i Vitalij Koval, čelnik Državnog imovinskog fonda Ukrajine (SPFU). Usledila je i ostavka Olhe Stefanišine, potpredsednice ukrajinske vlade zadužene za evropske integracije, a ostavku je dala i potpredsednica vlade i ministarka za reintegraciju privremeno okupiranih teritorija Irina Vereščuk. Razlozi ostavki nisu navedeni, a ove vesti stigle su nakon višemesečnih izveštaja o mogućoj smeni većeg broja ukrajinskih ministara. Niko od visokih zvaničnika koji su dali ostavke - njih ukupno sedam, od toga pet ministara - nije naveo razlog za svoju odluku.

“Kuleba im nije baš dobro legao”

Volodimir Zelenski u utorak je takođe smijenio zamenika šefa kabineta predsednika zaduženog za ekonomsku i energetsku politiku Rostislava Šurmu, kako je navedeno u dekretu na predsedničkom sajtu. Ukrajinski mediji su i ranije izveštavali da parlament razmatra Šurminu smenu. On je dužnost preuzeo u decembru 2021. godine, a u dekretu se, uobičajeno, ne objašnjava razlog smene. Očekuje se da bi neki zvaničnici koji su podneli ostavke mogli idućih dana preuzeti nove dužnosti, izvestio je Vašington post, no detaljnijih informacija o tome još nema. Rojters, pak, javlja da se narednim danima očekuju nove ostavke i imenovanja.

Inače, Zelenski je još u martu rekao da Ukrajinci mogu očekivati ​​nove rekonstrukcije vlade u budućnosti, nakon potresa u njegovom najužem krugu. "Kao što je obećano, ove nedelje može se očekivati ​​veliko resetovanje vlade. Promeniće se više od 50 odsto osoblja kabineta ministara. Sutra ćemo imati dan razrešenja, a prekosutra dan imenovanja", rekao je u utorak David Arahamia, šef parlamentarnog kluba stranke Volodimira Zelenskog Sluga naroda, najvećeg u parlamentu.

Najjače je, očekivano, odjeknula ostavka Dmitra Kulebe. Kao ukrajinski šef diplomatije od 2020. godine, Kuleba je bio na čelu napora Ukrajine da angažuje svoje međunarodne saveznike u isporuci ključne vojne i druge pomoći i da osigura nova partnerstva od početka rata širokih razmera. Prošlog proleća vodio je snažnu kampanju ukrajinskog pritiska na zapadne saveznike da isporuče Kijevu nove moćne protivvazdušne sisteme “patriot” koji su stajali neiskorišćeni u stranim zemljama, otvoreno govoreći kakve opasnosti nosi kašnjenje u tim isporukama. U jednom trenutku nije birao reči.
"Dajte nam te proklete ‘patriote’. Da imamo dovoljno ‘patriota’, mogli bismo zaštititi ne samo živote naših ljudi, nego i našu ekonomiju od uništenja", izjavio je Kuleba krajem marta u intervjuu za Politiko. U retorici i zahtevima, činilo se, stajao je rame uz rame sa Zelenskim.

Ali, iza kulisa možda nije vladalo zajedništvo. Oliver Kerol, dopisnik Ekonomista, objavio je na X-u da stil Dmitra Kulebe, koji je bio jak u nezavisnoj strateškoj komunikaciji sa Zapadom, nije uvek najbolje legao mnogo razdražljivijem predsedničkom kabinetu. "U četiri oka optuživali su ga da ne forsira njihovu agendu", dodao je, kako prenosi Njuzvik.

Nakon ranijih glasina o njegovoj smeni u avgustu prošle godine, Kuleba je na nacionalnoj televiziji rekao da ga ta mogućnost ne zabrinjava.
"Radim, nijedan posao nije stalan i potpuno sam miran oko svega", rekao je tada. "Rekao sam na samom početku da ću otići pod dvema okolnostima - prva je ako to od mene zatraži predsednik. Druga je ako uđem u neko temeljno protivrečje sa spoljnom politikom i ne budem smatrao mogućim da tako radim", dodao je Kuleba.

Opozicija: Vlada bez ministara, Zelenski treba da ode

Čini se da su se ti uslovi nakon dve i po godine rata ispunili. Ukrajinska Pravda je u utorak izvestila, pozivajući se na neimenovane izvore, da će Kuleba biti smenjen, a da se njegova zamena još razmatra. Najverojatniji kandidat za tu poziciju prema tim informacijama bio bi zamenik ministra spoljnih poslova Andrij Sibiha, kako su rekli izvori.

Celi ovaj rašomon usledio je nakon što je smijenjen čelnik ukrajinskog državnog elektroenergetskog operatera Ukrenergo Volodimir Kudricki, nakon čega su usledile prozivke da je njegov odlazak "politički motivisan", kako je izvestio Fajnenšel tajms. Taj je potez pojačao strahove u vezi obnove i oporavka elektroenergetske mreže, budući da je Kudricki, koji je vodio Ukrenergo od 2020. godine, bio cenjena osoba u energetskoj industriji. Njegov iznenadni odlazak oštro su kritikovali visoki parlamentarni poslanici i analitičari.

Opoziciona poslanica Irina Geraščenko kritizirala je ovu rekonstrukciju vlade, navodeći da se radi o "vladi bez ministara. Parlamentu bez mono-većine. Intelektualna i kadrovska kriza na koju vlast zatvara oči". Ona je pozvala na vladu jedinstva i kraj vlasti političkog tima predsednika Zelenskog, kako je preneo BBC.
"To se očekivalo odavno", rekao je poslanik Oleksandr Merežko za Kijev Independent. "Pred nama su teška vremena, teška jesen i zima. Možda je ovo preslagivanje nekako povezano s novim razdobljem izazova za Ukrajinu".

O svemu se oglasila i Moskva. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da Kremlj "pažljivo prati" ostavke i imenovanja u Kijevu, ali je isključio mogućnost da će strane dovesti za pregovarački sto. Najnovija rekonstrukcija ukrajinske vlade, rekao je on, neće ni na koji način uticati na proces mirovnih pregovora.

Ukrajinski predsednik, koji je na predsedničku dužnost stupio 2019. godine, nekoliko je puta od početka ruske invazije 2022. godine provodio rekonstrukciju vlasti. U maju prošle godine smenio je ministra obrane Oleksija Reznikova nakon niza korupcijskih skandala, a ranije ove godine smenio je i vrhovnog zapovednika ukrajinske vojske Valerija Zalužnog i imenovao umesto njega Oleksandra Sirskog. Bile su to smene koje su odjeknule i u prestonicama zapadnih saveznika Kijeva.

Ministar infrastrukture i potpredsednik vlade za obnovu Oleksandr Kubrakov i ministar poljoprivrede Mikola Solski smenjeni su u maju ove godine. Najmanje pet vladinih portfelja ostalo je upražnjeno otkako su ministri podneli ostavke ili su smenjeni ranije ove godine.

Osetljiv trenutak za rekonstrukciju

Ostavke i smene najviših ukrajinskih zvaničnika i velika reorganizacija vlade dolazi u izuzetno osetljivom i opasnom trenutku za Ukrajinu. Svojim iznenadnim upadom u rusku Kursku oblast prošlog meseca, Kijev pokušava da preokrene tok rata u svoju korist i ojača svoju poziciju uoči mogućih mirovnih pregovora, posle nekoliko teških meseci u kojima je izgubio inicijativu na bojnom polju, posebno u istočnoj Ukrajini, gde je Kijev posebno fokusiran svojim ofanzivnim operacijama, dok su u celoj zemlji redukcije struje uobičajena pojava zbog ruskih vazdušnih udara na energetsku infrastrukturu.

Zelenski se sada bori na dva fronta – kod kuće i u Rusiji, što dodatno rasteže i iscrpljuje brojčano inferiorne ukrajinske snage. I dok još nije jasno koja je strategija Kijeva za Kursk, koji su krajnji ciljevi i kako namerava da ih ostvari, Zelenski se suočava sa teškim kritikama kod kuće i među saveznicima zbog slanja jakih snaga preko granice umesto da ih koristi da odbrani strateški važan grad Pokrovsk, ključno ukrajinsko transportno i logističko čvorište, čiji gubitak bi omogućio Kremlju da napravi dalji ključni napredak i dominira čitavim regionom Donjecka. U ovom trenutku, ruske snage se nezaustavljivo i ubrzano kreću ka Pokrovsku i nalaze se na samo nekoliko kilometara od grada koji se evakuiše.

Inače, prvi predsednički mandat Volodimira Zelenskog trebalo je da se završi u maju ove godine, ali izbori nisu održani i on ostaje na svojoj poziciji zbog vanrednog stanja u zemlji.