Ponoš: Neću uvesti Srbiju u NATO

On u intervjuu za "Politiku" govori o ukrajinskoj krizi, lustraciji, Srebrenici, izborima...Rekli ste da ukrajinska kriza nije dobar razlog da se saziva hitna sednica Saveta za nacionalnu bezbednost i da je to deo predizborne priče Aleksandra Vučića. Da li isto mislite i sada, posle intervencije Rusije?Nisam tako rekao. Rekao sam da sednica nije hitna ako se javno saziva dva dana unapred. Ako je već hitno, onda se ona održava odmah. Ja nikako nisam omalovažio ukrajinsku krizu, već rekao da je neprimeren način na koji se toj krizi pristupilo od strane državnog rukovodstva Srbije. Ukrajinsku krizu i hitno, a odloženo održavanje sednice saveta režim koristi kao izbornu platformu za homogenizaciju glasačkog tela. Izazovi povodom ukrajinske krize su veliki, ali odgovornost za nošenje s tim izazovima leži na nosiocima vlasti, a ne na narodu. Predsednik države ne sme da širi paniku tako što posle famozne sednice otputuje u Monako, pa odatle daje intervju u kojem saopštava kakve je naloge izdao vojsci i policiji, te da je država nabavila i obezbedila dovoljne količine soli i konzervi. A on uz te dramatične izjave u Monaku odlazi da uz šampanjac pogleda "Jade mladog Vertera".Da li je trebalo da se održi ta sednica?Ova kriza zaslužuje da joj se pažljivo pristupi i da se održi sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, ali nije stvar za toliku medijsku ekspoziciju, a pogotovo da se to radi iz Monaka. Kako će princ Albert da nam pomogne da mi rešimo naše probleme povodom ukrajinske krize? Mera uspeha državnog rukovodstva je koliko je u stanju da amortizuje spoljnu krizu u odnosu na vlastito stanovništvo, a ne da dramatizuje tu krizu i prebaci teret na stanovnike. Ovo rukovodstvo dramatizuje, a to odgovorna i kompetentna administracija ne radi. Predsednik u odlasku kaže – nemojte da obezbeđujete dodatne količine hrane i namirnica, a onda širi paniku hvaleći se kako je obezbedio dovoljno soli, pitke vode i milion ribljih konzervi. Predsednik države treba da uliva poverenje, ali ne tako što se hvali popunom ratnih rezervi solju.Način na koji ste se kandidovali podelio je deo opozicije. Kako mislite da ujedinite Srbiju?Bilo je različitih viđenja kako treba doći do zajedničkog predsedničkog kandidata i ta stvar je rešena. Ja sam taj kandidat. Na kraju se došlo do tog rešenja. Ne vidim kako se opozicioni razgovori o zajedničkom predsedničkom kandidata odražavaju na državno jedinstvo. To i ni treba da bude stvar ličnog stava predsednika ili predsedničkog kandidata, već je to nešto što piše u Ustavu Srbije, gde je zapisano da predsednik Republike izražava državno jedinstvo i to mu je obaveza. To je upravo ono što sadašnji predsednik Srbije ne radi, već vlada generišući podele u društvu, deleći ga na svoje i one ostale. Njegovi su oni koji glasaju za njegovu partiju, što je manjina u ovoj državi. A i da su većina, to nije važno jer predsednik je predsednik svih građana i upravo tako mislim da radim posao. Biću predsednik svih građana, uključujući i članove i glasače SNS-a, pa čak i nosioce vlasti koji će posle izbora biti obični građani.Narodna stranka čiji ste član najavljuje lustraciju, što se u javnosti tumači kao osveta posle izbora. To nisu pomiriteljske poruke.Mislim da tu postoji nerazumevanje jer se ne radi o osveti. Reč je o lustraciji, a to nije ništa što je preteće, već nešto što se podrazumeva i u razvijenim demokratijama. Posle nekoliko godina vršenja vlasti normalno je da se polože računi, i to ne samo na izborima. Ne govorim o onima koji će to činiti pred sudovima jer priroda njihovog nečinjenja ili činjenja je krivično delo. Govorim o onima koji su se ogrešili o kodekse rada u javnim ustanovama, preduzećima, medijima... Oni treba da prođu proces lustracije, i to nije pretnja. To je nešto sasvim normalno i čega trebaju da budu svi svesni u ovoj, ali i u budućoj i svakoj drugoj vlasti – da će način na koji rade biti preispitan kada odu s vlasti, da li i ubuduće mogu da obavljaju takav posao. To je kod nas najočiglednije u medijima – pogotovo onima koji imaju nacionalne frekvencije, a koji ne smeju da budu prostor za sejanje govora mržnje. Kod nas to jeste slučaj. Za to moraju da odgovaraju oni koji su nosioci, da se sklone iz medija i rade nešto drugo, da seju neku poljoprivrednu kulturu, a ne mržnju.

Da li očekujete da Vuk Jeremić glasa za vas na izborima 3. aprila?Naravno da će glasati za mene.Stalna ste tema napada vlasti gde se navodi da ne negirate genocid u Srebrenici.U Srebrenici se desio zločin i oni koji su to uradili privedeni su pravdi. Republika Srbija je uradila ono što je trebalo i što je preuzela kao obavezu i isporučila odgovorne. Oni su posle presuda na izdržavanju kazne. Srbija se prema toj stvari odredila i na jedan vrednosni način skupštinskom deklaracijom, i to je zvaničan državni stav koji treba da poštuju svi nosioci državnih funkcija, a poštovaću to i ja. Sve to ni na koji način ne dezavuiše Republiku Srpsku kao izraz težnji srpskog naroda i to nije nikakva genocidna tvorevina. Naši odnosi u regionu, pogotovo u BiH, moraju da se grade na svetlim primerima komšijskih odnosa, pa i onima iz vremena ratnih sukoba, a ne na ratnim traumama. Treba da se okrenemo budućnosti i zajedničkom životu, a da prošlost prepustimo istoričarima.Da li biste priznali nezavisnost Kosova?Nijedna demokratski izabrana vlast u Srbiji neće da prizna nezavisnost Kosova. Kosovo i Metohija je deo Srbije i ne može da bude drugačije. Niko to, a najmanje ja, koji sam ceo život proveo u vojsci i državnoj službi, ne bi mogao ni da pomisli. Situacija je takva da je vlast u Srbiji dozvolila da na KiM nema ni u tragovima institucija države Srbije. Pregovori su traljavo i neodgovorno vođeni. Jedino što je ispregovarano u korist srpske strane je Zajednica srpskih opština, a u praksi ni to nije ostvareno. A sve je dato. Ono što još nije dato i ne sme da se da. To je priznanje i puštanje Kosova u UN.Kako doživljavate to što vas nazivaju NATO generalom? Da li biste zaista sutra, ako budete u prilici, uveli Srbiju u NATO?Srbija nije i ne treba da bude članica NATO-a iz vrlo jasnih razloga, jer je NATO ne tako davno bombardovao Srbiju. To je bila agresija i Srbija ne može da uđe u alijansu koja nas je napala. Moramo da sarađujemo s njima jer većina suseda Srbije su članice NATO-a i treba imati u vidu da se trupe ove alijanse nalaze na KiM i praktično su jedini garant bezbednosti srpskog stanovništva tamo. Činjenica je da sam završio neke škole na Zapadu i da sam sarađivao s Kforom u okviru svojih nadležnosti kao načelnik Generalštaba. Po čemu sam ja NATO general, a nije recimo sadašnji načelnik Generalštaba, koji je proveo četiri godine kao zvanični predstavnik Srbije u NATO-a? Tamo ga je poslao odlazeći predsednik Srbije, a posle ga je postavio za načelnika Generalštaba. Kako to Vučić nije NATO predsednik, a dočekuje generalnog sekretara NATO-a pogačom i solju na Aerodromu „Nikola Tesla”, a ja jesam NATO general?Kakvu biste vi spoljnu politiku vodili, šta bi bili njeni prioriteti?Spoljna politika svake države mora da bude fokusirana na ostvarenje nacionalnih interesa te zemlje. Srpska spoljna politika treba da vodi računa o našim interesima. Vojno smo neutralna zemlja i nismo u članstvu vojnih saveza. Naši interesi su nastavak pristupnih pregovora sa EU. To ne znači da će se brzo završiti jer to ne zavisi samo od nas, ali ne smemo da odustanemo od toga. Imamo važne odnose i sa ostalim državama, kao što je Rusija, prema kojoj imamo energetsku zavisnost, i ne samo to. Kineske investicije su dosta prisutne kod nas i ne treba ih se tek tako odricati, ali treba voditi računa i o ekološkom aspektu tih investicija i o transparentnosti i uslovima zaduživanja. Američki interesi u regionu su prisutni i moramo da vidimo koliko možemo s njima da budemo komplementarni. Naravno, u meri u kojoj nam je to prihvatljivo. U pogledu KiM nalazimo se na sasvim udaljenim pozicijama.Kao Srbin iz Knina, šta mislite o današnjem položaju Srba u Hrvatskoj? Da li se Srbija postavila na pravi način u odnosu prema toj državi?Tužna je istina da i posle više od četvrt veka od rata, „Oluje” i egzodusa Srba odnosi između Srbije i Hrvatske nisu ni približno na nivou kakvi su bili između Nemačke i Francuske 26 godina po završetku Drugog svetskog rata. Sada su čak i hladniji nego što su bili pre deset godina. Malo se Srba vratilo u Hrvatsku i mahom su stariji. Problema ima i treba da se rešavaju. I dalje ima sela s nerešenim snabdevanjem električnom energijom, a da ne govorim o putnoj infrastrukturi. Problem je i upotreba ćirilice, koja je nacionalno pismo na koje naši sunarodnici imaju pravo. To su, između ostalih, pitanja o kojima treba da se razgovara. Treba naravno da se razgovara i o pravima Hrvata u Vojvodini. Manjine bi morale da budu važno gradivno tkivo boljih međusobnih odnosa.Hoćete li, ako postanete predsednik Republike, odustati od metafora da su neki novinari „psi pušteni s lanca”? Da li biste korigovali svoju izjavu?Kada budem predsednik države, neće biti potrebe da se nešto koriguje zato što ja neću nikoga držati na lancu, pa neće ni biti potrebe da se pušta s lanca. Ta administracija koja će uslediti posle aprilskih izbora i čiju okosnicu će činiti „Ujedinjeni za pobedu Srbije” svakako neće dozvoliti sebi da ima režimske medije i tabloide koji, kao što je danas slučaj, imaju glavni zadatak da napadaju političke oponente. Toga neće biti.Da li ćete prihvatiti rezultate izbora jer se i pre nego što su održani najavljuje da će biti krađe? Zašto uopšte učestvujete ako nemate poverenja u izborni proces?Mi učestvujemo na izborima ne samo zato što smo uvereni da ćemo na aprilskim izbora poslati ovu vlast u opoziciju već i zato što imamo kapaciteta da odbranimo izborni rezultat. Srbija je u lošem stanju. Raspolućeno smo društvo zaslugom ove vlasti, institucije su urušene, kriminal i korupcija su pažljivo odnegovani od strane SNS-a tokom ovih deset godina njihovog vladanja. Toga su svesni i mnogi dosadašnji glasači SNS-a. To može da se promeni olovkom, na izborima trećeg aprila. Bilo kakvo rešavanje naših problema i nesloga na ulici nešto je što nikome ne treba. Nadam se da bar u tome svi možemo da se složimo. Zabrinjavajuće je što je jedan sasvim običan događaj izazvao ogromnu javnu pažnju. Moje rukovanje sa aktivistima SNS-a na njihovom štandu i činjenica da je to izazvalo veliku pažnju pokazuje da smo kao društvo u ozbiljnom problemu. Zar nije normalno da se politički konkurenti pristojno pozdrave? Zar ne bi bilo normalno da se i Aleksandar Vučić i ja rukujemo i pozdravimo? To je normalno u demokratskim društvima.BONUS VIDEO Ponoš: Pomaže mi supruga, a ne Šreder u kampanji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ponopomaemisuprugaanerederukampanji-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3134056"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram