39
Vlada Srbije je još pre četiri meseca omogućila nastavak realizacije projekta Rio Tinta, a sledeći korak ka kopanju litijuma bio bi usvajanje prostornog plana u Skupštini grada Loznice. Da se to ne bi desilo, meštani i ekološki aktivisti protestuju, organizuju blokade saobraćajnica... Ipak, sprečavanje otvaranja rudnika je dug put i postavlja se pitanje kako dalje. Sagovornici "Nove" navode da će biti organizovane blokade i demonstracije širom Srbije, a da će se masovni odziv građana desiti sa nekim novim "okidačem".
Na desetine hiljada građana izašlo je na ulice Beograda 10. avgusta, kada je održan i prvi protest u prestonici nakon što je vlast vratila u život projekat Rio Tinta. Tada se šetalo i do železničkih stanica u Prokopu i na Novom Beogradu, nakon čega je došlo i do hapšenja ekoloških aktivista.
Od tada su održani skupovi protiv kopanja litijuma u više od 30 gradova u Srbiji, a u poslednje vreme uglavnom se radi o skupovima na lokalu, u Loznici, Čačku, Šapcu… Nesumnjivo je međutim da je broj građana koji se okuplja na ulicama sve manje, pa se postavlja pitanje na koji će način biti nastavljena borba protiv projekta „Jadar“.
Kada je reč o institucijama, ona je okončana u Skupštini Srbije, gde je odbijen zakon o zabrani litijuma, koji je inicirala opozicija.
Šta dalje?
„Nećemo sedeti i čekati da nas prekopaju“
Zlatko Kokanović iz „Ne damo Jadar“ kaže za „Novu“ da borba protiv eksploatacije litijuma u Srbiji nikada zapravo i nije ni prestajala, te da je više pažnje u javnosti dobila kada je „Rio Tinto“ objavio Nacrt studije uticaja na životnu sredinu.
„Od tad je svakodnevno u javnosti. Mi smo adekvatno odreagovali i protestima podigli svest javnosti. Vlast pokušava da amortizuje taj otpor, ali im to bas i ne ide od ruke. A građanima poručujemo da ce ovo dugo trajati i da moramo biti uporni“, kazao je on.
Na pitanje kakav je dalji plan u vezi organizovanja blokada i demonstracija, Zlatko Kokanović navodi da još ništa neće otkrivati javnosti.
„U svakom slučaju, nećemo sedeti i čekati da nas prekopaju. Radićemo najviše na lokalu, koji smo malo zapostavili, shvatili smo da nas ogroman broj ljudi podržava u svim selima oko Loznice. Organizovaćemo i proteste širom Srbije, jer borba kroz institucije definitivno ne postoje“, rekao je on za Novu.
Sa druge strane, poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta navodi za „Novu“ da svako ko želi da mu reka ne završi u cevi Vučićevog kuma Nikole Petrovića, čije su firme poznate po izgradnji mini hidroelektrana, moraće da se bori za nju.
„Svako ko ne želi da mu deca udišu arsen, moraće do poslednjeg daha da se bori protiv Vučićevih strateških partnera koji svake godine ubiju 15.000 građana Srbije. Najveći protivnik psihopata koji vode ovu zemlju su pamet, znanje, hrabrost i dostojanstvo. Zemlja koju sistematski čerupaju Vučićevi Eskobari je zemlja u kojoj kriterijum nije život, već smrt“, rekao je on i dodao da život jednostavno mora da se nastavi.
On poručuje da će aktivisti nastaviti borbu protiv rudarenja litijuma u Srbiji.
„Oko toga se više nećemo raspravljati. Svakog ko dođe da nas proteruje sa naše zemlje tretiraćemo kao neprijatelja. To je plan“, rekao je on za Novu.
Na pitanje Nove kako održati zainteresovanost za demonstracije, Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže je da, pre svega, treba imati na umu da ne može da se održava isti nivo angažovanja velikog broja ljudi u dužem vremenskom periodu.
„Ipak, ovo je tema koja već dugo traje i još će trajati. Dakle, reč je o jednoj dugoročnoj borbi za koju, naravno, vlast delimično i računa na to da će se građani umoriti. U tom smislu, organizatori protesta treba da budu svesni toga da, iako prisustvo i angažman ljudi osciliraju, kad god se dogodi nešto važno građani se pojave“, objasnio je on.
Dalje, Popović je naveo da ne može nešto mnogo pametno da se smišlja i da se pronalaze nekakva revolucionarna rešenja, ali treba biti uporan i dosledan u svom cilju. Međutim, dodao je da veruje da će ljudi svakako izaći na ulice kad bude bilo potrebno – tačnije, kada bude postojao neki okidač za to.
„U avgustu je izašao ogroman broj ljudi, i smatram da se pitanje eksploatacije litijuma pokazalo kao tema od visokog mobilizatorskog potencijala. Pritom, ljudi ne samo što izađu na ulice, već su spremni da se na različite načine bore za odbranu svojih interesa. Iz tog razloga, moram reći da se ne plašim da opada interesovanje za borbu protiv Rio Tinta. Ipak, postoje druge stvari koje su u opticaju – organizacija ljudi kao i jake i dosledne poruke koje treba da se šalju javnosti. To su sve faktori koji treba da se slože, kao i kod svake druge akcije“, rekao je on za Novu.
BONUS VIDEO:
