Foto:Ministarstvo odbrane/Daramir Banda

Samo od 2006. godine u Srbiji se dogodilo više od 15 eksplozija u namenskim industrijama, međutim, epiloge većine od njih, javnost još uvek nije dočekala. Možda najverniji primer jeste slučaj pogibije dvojice radnika u MB "Namenskoj" u Lučanini, kada su poginuli Milomir Milovojević i Milojko Ignjatović 2017. godine, a suđenje direktoru pomenutog preduzeća Radošu Milovanoviću, koji se tereti za teško krivično delo protiv opšte sigurnosti, godinama traje i obeležile su ga brojne opstrukcije.

Do eksplozije i požara u „Namenskoj“ došlo je prilikom istovara buradi od kartona u kojima se nalazio tehnološki otpad baruta. Iako postoje dokazi da su prekršene brojne procedure zaštite na radu, odnosno da objekat nije imao upotrebnu dozvolu, ovaj slučaj je sudski epilog dobio tek u oktobru 2019. godine, kada je počelo suđenje direktoru Radošu Milovanoviću i dvojici rukovodilaca u pomenutoj industriji.

Pročitajte još:

Suđenje su obeležile brojne opstrukcije i odlaganja, zbog čega je porodica poginulog radnika Milivojevića u više navrata govorila u medijima. I dok se epilog ovog slučaja čeka, iako je izvesno da do njega u skorije vreme neće doći, porodica godinama samo traži pravdu.

Slučaj „Namenske“ samo je jedan od brojnih nesreća u namenskoj industriji za koji niko još uvek nije odgovorao. U pojedinim je došlo do suda, ali dalje od toga se nije išlo. Presude su i dalje neizvesne.

Eksplozija u TRZ u Kragujevcu: Nepoznat epilog

Februara 2017. godine dogodila se stravična eksplozija u krugu Tehičko-remontnog zavoda u Kragujevcu, kada je u popodnevnim časovima odjeknula prvo jedna, a potom i druga detonacija od koje se gotovo zatresao grad. Eksplozije su propraćene požarom, a ova tragedija odnela je četiri života.

Tom prilikom od dejstva udarnog talasa, parčadi i delova konstrukcije poginuli su potpukovnik Miroslav Perišić, kapetan Darko Kostić i civili zaposleni u TRZ Željko Nikolić i Dejan Kovačević, dok je više od desetoro povređenih.

Foto:Ministarstvo odbrane

Godinu i po dana kasnije, 11. oktobra 2018. godine, Više javno tužilaštvo u Kragujevcu podnelo je Višem sudu u tom gradu optužni predlog protiv dvojice profesionalnih vojnih lica na rukovodećim mestima i četvorice službenika zbog ovog tragičnog događaja.

Četvoro službenih lica iz Kragujevca okrivljeni su za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, a na teret im se stavljalo da je svako u okviru svoje nadležnosti učinio propust jer nisu dali uputstva i sproveli mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u objektima, na radnim mestima i radnoj okolini za čuvanje života i zdravlja ljudi i obezbeđenje objekata.

Ipak, kako je naš portal već pisao, zasad nije poznato da li je pomenuto suđenje dobilo epilog.

Eksplozija u Paraćinu: Krivo vreme

Ni za eksploziju koja se dogodila u čik zore 19. oktobra 2006. godine u vojnom skladištu na obližnjem Karađorđevom brdu iznad Paraćina, u kojoj, na sreću, nije bilo povređenih, niko nije odgovarao.

Pomenuta eksplozija zatresla je čitav Paraćin, a tom prilikom eksplodiralo je više od 3.500 tona ubojnih sredstava. Iako nije bilo žrtava, više od 20 osoba je povređeno. Uglavnom je bilo reč o lakim povredama.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs/Ilustracija

Vojna istraga pokazala da je glavni uzrok eksplozije bio nedostatak skladišnog prostora i neadekvatno čuvanje municije što je dovelo do toga da vremenske prilike utiču na municiju, usled čega je došlo do samozapaljenja i eksplozije. Ipak, ko je kriv za nedostatak prostora i neadekvatno čuvanje municije nikada nije utvrđeno.

Kriv ljudski faktor, a ko nije utvrđeno

Još jedna velika tragedija pogodila je fabriku municije „Prvi partizan“ iz Užica, u kojoj je sedmoro radnika nastradalo u eksploziji početkom septembra 2009. godine.

Pročitajte još:

Tog 3. septembra 2009. oko 21.15 časova u Odeljenju barutnog punjenja u fabrici „Prvog partizana“ u Užicu, koje se nalazi pod zemljom, pred kraj druge smene, izbio je požar. Vatrena stihija se ubrzo proširila do susednog odeljenja takozvanog barutnog punjenja, nakon čega je usledila serija eksplozija.

Do tada neviđena eksplozija odnela je sedam života usled trovanja ugljen monokisom – preminulo je šest žena i jedan muškarac.

Kako je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao, uzrok smrti sedmoro radnika je gušenje ugljen-monoksidom, a eksplozije – ljudski faktor.

Krivica za smrt sedam radnika pala je na petoricu nižih rukovodilaca „Prvog partizana“ ali su oni u ovom sudskom postupku oslobođeni jer je veštačenje pokazalo da nema nikakve ogovornosti optuženih za smrt sedmoro kolega i da je požar unutar objekta izazvao zapravo nestabilan barut sklon samozapaljenju. Takođe zbog ove tragedije niko od tadašnjih funkcionera „Prvog partizana“ nije podneo ostavku posle ove tragedije.

Slučaj „Prva iskra“ stagnira

I slučaj eksplozije u fabrici „Prva iskra – Namenska“ u Bariču nije dobila svoj epilog. U eksploziji su živote izgubili radnici Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36), a lake telesne povrede zadobili su Jasmin Pekarić (22), Momčilo Nikolić (50) i Goran Tmušić (40).

Tri osobe su poginule, dok su tri povređene u eksploziji koja se dogodila 2006. godine u fabrici „Prva iskra – Namenska“ u Bariču.

Foto:EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Eksplozija se dogodila u pogonu za proizvodnju eksplozivnih materija, od jačine eksplozije u vazduh je odleteo čitav pogon, ali hemijski deo fabrike nije bio ugrožen. Na ulaz u krug fabrike stigla je velika dizalica koja treba da digne krov koji je srušen u eksploziji.

Život su izgubili Radovan Bomeštar (47), Živko Lazarević (49) i Nenad Stanković (36), a lake telesne povrede zadobili su Jasmin Pekarić (22), Momčilo Nikolić (50) i Goran Tmušić (40).

Rukovodioci „Prve iskre“ rekli su da je srušena cela zgrada u kojoj se proizvodio eksploziv, kao i da je fabrika proizvodila plastične eksplozive „po sopstvenim tehnologijama”. Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv generalnog direktora „Prve iskre“, direktora proizvodnje, inženjera zaštite na radu i upravnika pogona „B” i „C”, a prema poslednjim podacima iz 2019. godine

Prema poslednjim podacima koji datiraju iz 2019. u vezi ovog slučaja održana su tri ročišta za 13 godina od tragedije.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar