Ekspolzija u fabrici municije "Prvi partizan" iz Užica u kojoj je stradalo sedmoro radnika početkom septembra 2009. ubraja se u jednu od većih tragedija i katastrofa koje su zadesile srpsku namensku industriju posle raspada Jugoslavije i građanskog rata. Nesreće su se te 2008, pa i 2009. nizale jedna za drugom, ali niko ni u najvećoj noćnoj mori nije mogao da pretpostavi da će u jednom danu čak sedam radnika da izgubi život u požaru.
Tog 3. septembra 2009. oko 21.15 časova u Odeljenju barutnog punjenja u fabrici „Namenske proizvodnje“ „Prvog partizana“ u Užicu, koje se nalazi pod zemljom, pred kraj druge smene, izbio je požar. Vatrena stihija se ubrzo proširila do susednog odeljenja takozvanog barutnog punjenja, nakon čega jeusledila serija eksplozija.
Zbog plamena i gustog dima u lavirintu tunela, vatrogascima je bilo potrebno skoro jedan čas da se izbore sa plamenom i dimom i uđu u pogon i ugase požar.
U ovoj nesreći usled trovanja ugljen monokisom život je izgubilo sedam radnika – šest žena i jedan muškarac.
Od posledica trovanja na svojim radnim mestima u umrli su Jasminka Ostojić (42), Gordana Đokić (30), Svetlana Đurić (40), Dragan Milovanović (42), Vidojka Terzić (50), Biljana Luković (52) i Jelena Lončarević (36).
Kako je tadašnji ministar MUP-a Ivica Dačić, koji je bio tada na mestu tragedije u Užicu, uzrok smrti sedmoro radnika je gušenje ugljen-monoksidom, a eksplozije – ljudski faktor.
„Ustanovljeno je da nisu poštovane procedure za rukovanje barutom i oni koji su radili načinili su grešku sa teškim posledicama. Biće ispitani i ostali u lancu upravljanja i komandovanja u tom preduzeću“, izjavnio je tad Dačić, a zatim pojasnio da je „obdukcijom tela poginulih utvrđeno da niko od njih nije nastradao od povreda, već da je uzrok smrti gušenje ugljen-monoksidom.
„Istraga treba da utvrdi da li je procedura prilikom rukovanja barutom u skladištu narušena ili je možda sama propisana procedura bila neadekvatna, ali poginuli radnici svojim postupcima nisu doprineli nesreći“, dodao je tad Dačić.
Pročitajte još:
Krivica za smrt sedam radnika pala je na petoricu nižih rukovodilaca „Prvog partizana“ ali su oni u ovom sudskom postupku oslobođeni jer je veštačenje pokazalo da nema nikakve ogovornosti optuženih za smrt sedmoro kolega i da je požar unutar objekta izazvao zapravo nestabilan barut sklon samozapaljenju. Takođe zbog ove tragedije niko od tadašnjih funkcionera „Prvog partizana“ nije podneo ostavku posle ove tragedije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar