Ulises Badio, 43-godišnji fizioterapeut Novaka Đokovića, trenutno je najvažniji čovek za njegovu karijeru. O tome je govorio za španski As.
PROČITAJTE JOŠ
On je Novakov čovek od poverenja već dugo, u timu je od 2017. godine, a pošto Novak ima 34 godine i ulazi u najzrelije godine karijere, upravo je na Ulisesu najveća odgovornost.
Zahvaljujući Argentincu, Novak je uspeo da pregrmi povredu trbušnog mišića u Melburnu ove godine i tako je počela sezona iz snova.
Pucanje mišića je prevaziđeno zahvaljujući Ulisesu, koji brine o svakom detalju.
O radu sa Novakom, govorio je za As.
„Počeo sam da radim za ATP u Rimu, između 2011. i 2012. godine, tako da smo se svaki put kada je dolazio viđali. Kao fizioterapeut, od mladosti sam imao vrlo jasne ciljeve, a moj san je bio da počnem da radim sa ‘brojem jedan’. Imao sam relevantne ponude, ali sam uvek govorio ‘ne’ jer sam čekao taj trenutak. Prolazile su godine dok se 2017. nije ‘zakotrljala’ i Novak me je zamolio da ga lečim. Počeo je svakodnevni odnos, ali ništa nije ozvaničeno. Onda mi je rekao da idem sa njim na Rolan Garos i eto, zajedno smo i dalje.“
Kako je bilo ući u okruženje zvezde?
„Kao i sa svim stvarima, želeo sam da vidim o čemu se radi, jer je to bio novi svet. Ušao sam ne znajući pravila koja su vladala u njihovom okruženju. Znao sam kako da radim i koja je moja specifična uloga na profesionalnom nivou, ali ne i kakva je moja uloga u timu. Kako smo ostajali sami, uspostavljena je čvrsta veza i od početka smo se dobro upoznali. Postojala je veoma važna povezanost između nas.“
Profesionalac ste, ali da li vas je u početku malo opterećivala odgovornost?
„Odgovornost kod tenisera kao što je Đoković je 200%, jer kada dodirnete takvog sportistu, ovako visokog nivoa, u svakom trenutku možete da budete na sekund od toga da ga povredite. Morate poznavati njegovu anatomiju i svoju profesiju, kao što on poznaje svoje telo. Bilo je važno imati ogromno iskustvo u profesionalnom polju i, štaviše, biti malo više na alternativnom i holističkom nivou. Studirao sam kinesku medicinu dugi niz godina. Ovo moje iskustvo na drugim poljima dobro mu je poslužilo.“
I da li vas je to još više povezalo s obzirom na Đokovićevo interesovanje za taj svet?
„Osim holizma on ima vrlo specifičnu životnu priču, baš kao i ja. Ne znam da li nas je to zbližilo, ali nam je pomoglo da imamo veoma posebnu svakodnevnu osetljivost i da budemo veoma otvoreni kada donosimo odluku ili radimo neku vrstu terapije. To je, u velikoj meri, ono što nas je navelo da ostanemo zajedno. Ujedinjujemo sve u nešto veoma globalno, telo i um, sa duhovnim smislom, ne toliko za religiju, on ima jedno a ja drugo. Ovo nas čini dvoje veoma duhovnih ljudi koji meditiraju i imaju prostor za učenje. Dugo smo nas dvoje sami i stvaramo vezu bez reči. U stvari, mnogo radim u tišini sa njim.“
Koja je tvoja metoda?
„Počinje sve dan pre turnira ili meča. Moram da znam kako će da spava, šta mu je potrebno, da mu pripremim piće sa elektrolitima, šta treba da uzme noć pre meča, njegovu ishranu… Moram da imam svu kontrolu i kada dođe dan meča, pitam ga kako je. Sa njim se radi 24 sata. Ne mogu da provedem četiri sata lečeći ga, a zatim da odem da ga vidim pre nego što igra. Moram da ga pratim u svakom trenutku, čak i kada sedi, da vidim kakvo je njegovo držanje, ili da znam koliko je vode popio ili koliko je pojeo, ili da li je dugo razgovarao sa osobom preko telefona, jer ga svaki mali detalj može promeniti u meču. To je spoljašnji deo. Kada ga fizički lečim, dolazi deo gde moram da radim na manuelnom nivou sa terapijom kako bi on bio u optimalnoj kondiciji. To je mašina, ferari, kako ga ja zovem, i uvek mora da se našrafi do milimetra.“
Da li je čuvena elastičnost urođena ili se radi?
„Na naučnom nivou, to je možda nešto strukturalno i genetsko, da vaši roditelji ili vaša porodica možda već imaju osnovu, ali sam i potvrdio da je to zbog intenzivnog posla koji se radi. Sećam se da me je 2017. pitao da li je po mom mišljenju dobro da nastavim sa tom elastičnošću ili da ne radim toliko na tome. Ja sam fizioterapeut koji naglašava važnost istezanja i koliko je ono fundamentalno, jer pravi razliku kada igrač mora da stigne do lopte. Ta elastičnost čini da Novak danas ima ovakav način igre. Obično radimo istezanja oko četiri puta dnevno.“
Povrede su često uzrokovane stresom, da li odatle dolazi ova mešavina rada sa telom i umom?
„Postoje studije koje pokazuju da kada sportista izađe na teren, ljudi koji ga podstiču proizvode stres i igrač je pod uticajem kontinuirane napetosti, što često izaziva povrede mišića u zavisnosti od psihičkog stanja te osobe. Može igrač da bude fizički dobro tretiran, ali da mu se nešto dogodi. Zato radimo na mentalnom nivou, čak i na nesvesnom opažanju pokreta i položaja tela, nezavisno od vida. Mora da bude svestan svojih mišića, da se brine o sebi i da se pravilno hrani.“
A osim ovoga, kako je lično Đoković?
„To je teško pitanje, jer bi trebalo dugo da se razgovara. Ali on je veoma inteligentna osoba, veoma duhovna. To nas čini da imamo vezu koju ja nazivam jin i jang, jer unutar jednog postoji crno i belo. Novak je veoma dobra osoba, veoma osetljiva, koja sagledava sve detalje. I nikad nije zadovoljan, zato je šampion.“
View this post on Instagram
Atmosfera u timu spolja deluje veoma dobro, koliko je to važno?
„Okruženje je kao sreća, ne dolazi samo zbog sebe, već se stvara. To je ono što imamo i osećamo u timu, sposobnost da želimo da sve bude dobro, da imamo pozitivnu energiju svaki put kada sa osmehom kročimo na teren. Pre nego što Novak dođe, razgovaramo sa ostalima u slučaju da dođe do problema. I onda imamo kodekse poštovanja, pozdravljamo sve ljude, protivničku ekipu, i ako kažemo neku jaču reč tokom utakmice, ona ostaje na terenu, nikada van toga.“
Da li mislite da je loša slika o Đokoviću u delu javnosti nepravedna?
„To se dešava svima nama u životu. Pre nego što vidite nekoga kao lošeg momka u filmu, samo pogledajte sebe. Ko je bezgrešan, neka prvi baci kamen. Pričaš o osobi koju ne poznaješ i to me često boli, jer ako ga napadnu, ja to shvatam lično. U svakom slučaju, poznavajući ga, može biti čak i nešto povoljno jer mu može dati snagu. Onda naučiš nešto iz toga i ne shvataš to kao nešto negativno, pretvoriš u pozitivno.“
Nakon što je pobedio Hurkača, Đoković je rekao da se nada da će igrati tenis još nekoliko godina. Tada je pojasnio da ne razmišlja o povlačenju. Koliko dugo ga vidite još na sceni?
View this post on Instagram
„On je izuzetno neobična osoba, neko ko nije sa ove planete. Radio sam stvari i terapije koje nikada nisam mogao da vežbam sa drugim sportistima. Pre neki dan je došao fudbaler Zlatan Ibrahimović i pitao Novaka koliko ima godina: ’34’, odgovorio je i objasnio da mu je najbolji trenutak u karijeri bio 35. Noću, kada smo radili, rekao sam Novaku, ‘Shvataš li da imaš 34 godine i da će sledeća godina možda biti najbolja?‘. Važno je da znate da je pred vama još mnogo godina, mislim četiri-pet na najvišem nivou.“
Biće to najbolje godine ikada…
„Za mene već jesu. Za sve ove godien, osvojili smo mnogo turnira i pre svega, ostvarili smo mnogo pozitivnih stvari u životu. Ako Bog hoće i nastavimo zajedno, ja to želim: da budemo dobro i da postignemo mnogo više.“
BONUS VIDEO Željko Obradović o promeni kapitena i ponašanju košarkaša Partizana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare