Tražio sam meso od kengura, a pronašao burek bolji nego u Beogradu

Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.

Kako je mali svet.

Jedna od onih uzrečica koje izgovorite kada shvatite da sa nekom osobom koju ste slučajno sreli imate zajedničke poznanike, prijatelje ili rođake.

Ona dobija na značenju u mnogo većoj meri kada vam se to desi na drugom kraju sveta u dalekoj Australiji. Dobro, možda i nije jer je Australijan open mesto gde se sretne većina Srba koja žive u ovoj i okolnim državam pa uvek pronađete neku vezu sa nekim. Bilo da je to kolega koji je radio pre vas, mesto porekla ili neki navijački susreti naših ljudi koji putuju po svetu, ali je svakako neobičnije nego kada vam se to desi u Beogradu.

Ali, neke priče su jednostavno zanimljivije od drugih i zaslužuju da budu ispričane.

Četvrtak je bio peti dan turnira tokom kojeg je trebalo da bude kompletirano drugo kolo i polako se zakuva situacija pred ulazak u drugu fazu.

Plan je bio ispatiti meč Miomira Kecmanovića u dnevnom terminu i sve što uz to sledi, ali je ludo vreme u Melburnu imalo svoje planove.

Od ranog jutra je krenulo sa svojom šizofrenijom i smenjivali su se sunce,vetar i kiša koja je polako uzimala maha što je značilo da će program na otvorenim terenima biti suspendovan i da će kasniti što je značilo da će Miomiru Kecmanoviću pored ozbiljog protivnika trebati i čelični živci.

Zato je dogovor pao da se slobodno vreme iskoristi i skokne do čuvenog Viktorija marketa, nešto što bi predstavljalo mešavinu pijace i buvljaka. Mesto gde se prodaju meso, voće i povrće, gotova jela i brojni delikatesi, ali i odeća, obuća, suveniri, igračke, slike, peškiri, lampe i skoro sve što se može zamisliti.

Iako smo zapucali sa namerom da pokupujemo sitnice i poklone i da vidimo kako izgleda tranžirano meso krengura i koliko košta zmajsko voće glavna stvar je ipak bila jedna mala radnjica ispod pokrivenog dela marketa gde se nalazila neobičan fast fusd koji je nosio ime Drago's.

Ono što ga je izdvajalo od drugih jeste to što je u svojoj ponudi imao burek sa mesom, sirom i spanaćem, kao i pite sa mesom koje su nas odmah oborile sa nogu.

A radnjica je dobila ime po Dragu Nikodijeviću, Srbinu rođenom u Australiji koji je od oca pokupio zanat i postao majstor u pravljenju bureka i ćevapa, prepoznatljivih specijaliteta obožavanih u Srbiji.

To nas je navelo da uđemo u priču sa vlasnikom, pomenutim Dragom koji nas odmah nudi pitom, dok čekamo da burek bude gotov, a tu se razvija i naša priča.

Drago ne govori baš sjajno srpski, ali insistira da se sva komunikacija odvija na maternjem jeziku čak i kada je engleski morao da pritekne u pomoć.

Drago je nasledio zanat svog oca kojii je u blizini držao radnju sa srpskim specijalitetima i to nastavimo, ubacio još mnoge druge stvari i napravio pravi bum bar koliko smo mogli da se uverimo dok smo tu proveli vreme.

Mladi, stari, radnici koji tu rade, prolaznici, turisti, Evropljani, Azijati, svi su rado svraćali na burek i pite.

Degustirali smo i mi i shvatili da je u pitanju prava stvar i da u Beogradu teško može da se nađe tako dobar burek. Po stilu spada u one koji nisu masni, kore su hrskave, a meso ekstra kvaliteta.

Neizbežna je bila i priča o Novaku Đokoviću, Australijan openu, ali i o tome da nikada nije išao u Srbiju, ali da se nada da će konačno uspeti u tome ove godine.

Priča sa Dragom je i priča o mentalitetu jer nam otkriva da čak i ako je bio daleko od svih loših stvari koje su se ddešavale na prostoru bivše Jugoslavije u trenutku njenog raspada, ne može pobeći od njih.

Tako mu se dešava da se Srbi koji tamo žive ljute na njega kada im se obrati na engleskom i kaže da je Australijanac, dok sa druge strane ima problem kada mu dođu Hrvati ili Muslimankoji se ljute kada im kaže da je poreklom Srbin. Zato često nije siguran kako da reaguje kada čuje srpski ili hrvatski čiju razliku često ne može da primeti, ali ne obraća pažnju jer se kako kaže Australijancima sviđa burek.

Drago prodaje i ćevape i to kroz ketering koji naručuju širom grada, a tu su i brojni drugi specijaliteti.

Ipak, posao cveta jer su njegov prozivod prepoznali svi ostali pa smo tako videli Australjinaca koji je doveo svoju unuku, lokalne radnike gradske čistoće i tinejdžerke koje jedu njegov burek na ulici.

Posle vrhunskog doručka produžili smo dalje, u deo gde se prodaje meso, pa smo videli filetirane kengure koji su podsećali na svinjetinu, pileće noge, sviinjsko pečenje razvrstano po tome da li je svinja bila ženska ili muška, tj. takozvani vepar.

Bilo je je tu i različitog povrća, zrelih trešanja, ali i čuveni "dragon frut" čija cena za kilogram iznosi 15 australijskih dolara ili oko devet evra.

Povoljne dukserice, majice, novčanici, ali i brojni suveniri sa motivima kengura, koala i bojama Australije, dominirale su po brojnim tezgama.

Nakon ospežne šetnje, shvatili smo da ćemo ponovo doći ovde, makar samo i na burek, a vreme je bilo da se isprati dramatična pobeda Miomira Kecmanovića i nastavak sjajnog turnira.

A za sve koje put nanese u Melburn, Viktorija market jedno je od obaveznih stajališta.

Što bi se reklo, ima svega od igle do lokomotive.

BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića