"Ne može gavran goluba da rodi": Velike reči Olge Danilović o ocu, poručila da se Srbi nikada nisu plašili

Ono što je posebno bilo impresivno jeste to što se nijednog trenutka nije uplašila velike scene i pokazala je da ima šampionski karakter. Neminovno je bilo i pitanje da li je to nasledila od svog oca, legendarnog košarkaša Predraga Danilovića.

"Sad sam htela da kažem, ne može gavran goluba da rodi. Šalim se. Od malena on me je najviše učio, a isto i mama, da u svaki meč uđem sa istim poštovanjem prema svima, i kada me neko pobedi ili ja nekog pobedim, apsolutno isto poštovanje imam, uvek pružim ruku. Ja se nikoga ne plašim, nemam razloga da se plašim. Na kraju dana, ovo je sport, izašla sam na teren da radim to što volim. Generalno, koga god našeg da vidiš niko se ne plaši kada izađe na taj teren. Nikad mi nismo bili ti koji se povlače. Mi ne damo na sebe, ne dam ni ja na sebe. Ovo je lep momenat za mene bio i htela sam da ga iskoristim najbolje što mogu i htela sam da ga iskoristim. I da izgubiš, lep je momenat iskoristi ga, ne dešava se svake sedmice da igraš na centralnom terenu grend slema. Ne plašim se nikoga, nekada se ugledam na tatu".

Imala je i veliku podršku publike na "Rod Lejver Areni".

"Nadala sam se da će ljudi ostati posle Noletovog meča, znam da ovde ima puno naših i svake godine su nam podrška. To je mnogo lepo. Čula sam ih, naravno, ja sam uvek neko ko voli tu atmosferu i taj ceo vajb velikih terena, pogotovo kada su tu naši navijači koji navijaju za mene u teškim momentima. Oni te dižu sve vreme, a kada ti ide dobro drže te da nastaviš da ti ide dobro. Uvek gledam u svoje trenere i to je najbitnije".

Sa 18 godina je osvojila prvu WTA titulu, ali je onda usledio period stagnacije. Ipak, iako je imala teške godine iza sebe, smatra da je tako trebalo da bude.

"Ne bih menjala ništa. Puno ljudi je imalo puno nekih mišljenja koja mene, iskreno, nisu interesovala. Od malena sam ja slušala „evo sad, evo sad“, a ne dolazi ništa tek tako, uložen je ogroman trud i rad. Oduvek sam verovala u sebe i ako nisu bili neki rezultati po mišljenjima nekih ljudi. Ja uvek igram za sebe, svaki dan. Za sebe i svoju porodicu i za ljude koji me bodre. Kod nas ljudi vole nekada malo da imaju komentare poput „a šta njoj fali“. Ne bih ništa u svom životu menjala i mislim da je ovo put sazrevanja. Neko ima lakši, nego teži put, samo ne znam šta je to lakši put... Svako svoje bitke bije. Ne bih menjala ništa jer mislim da sam dosta sazrela i kao igračica i kao čovek. Sviđa mi se kako ide, imam ljude iza sebe koje ne bih menjala, meni je lepo".

Dala je i zanimljiv odgovor na pitanje da li joj tenis dolazi u snove.

"Ne! Ako misliš na neke velike stvari, ne... Kad uveče gledam nešto pred spavanje, pa sanjam loptice, ali generalno ne".

BONUS VIDEO