1
Hubert Hurkač je osvojio masters u Majamiju. Ovakvu rečenicu gotovo je nemoguće bilo izgovoriti donedavno, jer su najveće titule bile predodređene za trojicu najboljih tenisera u istoriji, sa ponekim presedanom u vidu nadolazećih talenata.
PROČITAJTE JOŠ
Borba titana kakvu ovaj sport verovatno nikada nije video i teško je poverovati da će je u skorije vreme i videti, traje skoro dve decenije i još nije došla do kraja. Iako je jasno da je Federer jednom nogom u penziji, Đoković i Nadal još uvek su ubedljivo najbolji igrači na ATP turu i glavni favoriti za najveće titule.
Tek u naznakama tu dominaciju prete da zaustave Tim, Cicipas , Zverev i Medvedev, ali kada dođe do najvažnijih bitaka zna se ko osvaja trofeje. Timu je pošlo za rukom da osvoji grend slem, ali se i dalje mnogi pitaju kao bi se taj US Open završio da Đoković nije izbačen.
Da bi Hurkač osvojio titulu na mastersu bilo je neophodno da odigra fenomenalan turnir. Ali još bitnije, da na njemu nema ni Đokovića, ni Nadala, a ovog puta ni Tima, Zvereva, Medvedeva. Uspeh Poljaka je svakako veliki, međutim otvara pitanja o budućnosti tenisa i kako će on izgledati kada sa scene siđu Đoković i Nadal.
Nije ni prvi, ni poslednji put u istoriji tenisa da se vladavina nekog igrača ili više njih završava, ali je apsolutno jedinstvena situacija da je ona toliko dugo traje.
Još na početku 21. veka kada je tenis ostao bez jednog od najvećih rivalstava u svojoj istoriji, mnogi su verovali da će rekord Pita Samprasa po broju grend slemova ostati nedostižan. Ne samo da je rekord dve decenije kasnije oboren, nego su tri tenisera obeležila eru tenisa, kakva verovatno nije postojala u istoriji sporta.
Između rivalstva Samprasa i Agasija i pojave Rodžera Federera kao prvog od tri teniska kralja, imali smo vakum koji je doneo pad popularnosti tenisa.
Sampras je svoj poslednji Vimbldon osvojio 2000. godine i tu je već bilo jasno da više nije onako dominantan. Do kraja karijere uspeo je da osvoji još jedan US Open, ali je već tada bilo jasno da tenis nema tako dominantnu silu. Agasi je u periodu posle 2000. osvojio dva Australijan opena, ali je Lejton Hjuit dve godine zaredom završavao godinu kao svetski broj jedan. Istovremeno u tom periodu uspeo je da osvoji tek dve grend slem titule.
Ono što je taj period obeležilo jeste podatak da smo u toku tri godine, u periodu od 2001. do 2003. i 12 grend slem turnira koliko je bilo odigrano, imali po tri različita šampiona Vimbldona, US Opena i Rolan Garosa.
Samo je spomenuti Agasi uspeo dva puta da osvoji turnir u Australiji, a Hjuit dva različita grend slem turnira.
Dakle, imali smo 10 različitih osvajača najvećih titula u tenisu u periodu od tri godine.
Titule su osvajali Hjuit, Rodik, Alberto Kosta, Kuerten, Tomas Johanson…
Uloga favorita gotovo da nije postojola na način na koji je to velika trojka kasnije definisiala.
Svako je imao šansu da bljesne, da bi se posle vratio u osrednjost.
U periodu od 18 godina od 2004. godine do 2021. godine u toku kojih su odigrana 72 grend slema, takođe je bilo 10 različitih šampiona. Isto koliko u periodu od 2001. do 2003. godine.
Naravno, većinu su osvojila tri igrača, čak 58, dok su se ostali zadovoljavali sporadičnim uspesima.
Samo taj podatak jasan je pokazatelj njihove dominacije.
Hurkačeva titula u Majamiju mogao bi da bude nagoveštaj da ćemo ponovo imati eru u tenisu kao onu koja je trajala tri godine pre nego što se velika trojka pojavila. Jer, ako uzmemo u obzir činjenicu da će Đoković i Nadal biti glavni favoriti još koju godinu, a da Dominik Tim koji je jedini u poslednje vreme prekinuo tu dominaciju nije pokazao sposobnost da u kontinuitetu dominira, jasno je da ni ostatak teniskog karavana to iz ove perspektive ne može.
PROČITAJTE JOŠ
Jer i međusobni dueli Cicipasa, Zvereva, Tima, Medvedeva i ostalih pokazuju određenu pravilnost, a to je da nema izrazitog favorita, a kamoli više od jednog igrača koji može da dominira tenisom.
To sa jedne strane donosi neizvesnost pred svaki turnir, ali je činjenica da će rupa koja ostane posle velike trojke dugo zjapiti, jer osim brutalne dominacije koju su godinama prikazivali, njihovi međusobni dueli, način na koji su živeli i igrali tenis bile su stvari zbog kojih je publika obožavala.
Sva trojica su uspela da nadrastu sam sport i postanu jedinstveni brendovi i idoli.
Đoković je otišao još dalje i pored neverovatnih rezultata započeo bitku sa ciljem da poboljša status tenisera, pokazujući da je mnogo više od pukog osvajača turnira.
Sa druge strane, nova generacija tenisera jedva uspeva da zadrži fokus na tenisu tokom jedne cele sezone. Pojedini su bili u žiži jednako zbog stvari van terena kao i na njemu.
Zato je jasno da će tenisu dugo vremena trebati da se oporavi kada trojica najboljih odluče da odu sa teniske scene, jer i danas publiku više zanima Federerov rekreativni tenis, Nadalova povreda i Đokovićeva borba sa ATP-om, nego titula Hurkača koja je imala odjek kao da je osvojio čelendžer.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
