Oni koji nisu u sredu bili u brdima iznad Visokog u Bosni i Hercegovini, teško mogu da zamisle kakvu pomamu Novak Đoković izaziva među "rajom".
Doskora prvi reket sveta došao je u Visoko da otvori dva teniska terena, jedan betonski, jedan šljakasti, zajedno sa Semirom Osmanagićem, koga već nekoliko godina posećuje.
Osmanagić je za sedam godina od, kako kaže, močvare, napravio jedan od najlepših kompleksa u ovom delu Evrope.
PROČITAJTE JOŠ
Je li najlepši ili nije, to je stvar ukusa, uverenja i lično osećaja, ali je izvesno da je lepše nego što je bilo.
Kako god na zapadu posmatrali jednog od najboljih tenisera u istoriji „belog sporta“, na ovim prostorima je on najveći i tu dileme nema.
Zato ne čudi kada odete u Visoko i počnete da se penjete uzbrdo do kompleksa „Park Ravne 2“, a tamo tezga za tezgom, sve u drvetu, pola stvari podseća na domaću radinost.
Nameravao to ili ne, Novak je tamo dovukao pažnju kakvu Visoko nije imalo nikad ranije. Verovao neko u priču o Bosanskim piramidama ili ne, i Osmanagić i Đoković su napravili nešto dobro za lokalnu zajednicu, jer može da zarađuje poneku konvertibilnu marku od postojanja kompleksa i prodaje suvenira.
Đoković je samo kao katalizator sve to ubrzao neverovatno. Jer, kad odete u Visoko i vidite koliko je tu ljudi došlo u sredu, kad obično nema gužve, sve vam bude jasno.
Jedan od zaposlenih tu u kompleksu kaže nam da vikendima bude mnogo ljudi, ali retko usred nedelje. A vi dođete i 15 minuta gledate gde ćete da udenete auto.
VIDEO Novak Đoković prvi put video stadion sa svojim imenom
Onda naiđete na jedan od nekoliko parkinga, gde vas dvojica ljudi pedantno navode do slobodnog mesta. Prošetate okolo, zelenila koliko vam duša ište, vazduh onako reskiji, prija.
Sve i da nema negativnih jona i puta sreće, srca, porodice i svih tih znakova koji sada pokazuju gde se nalazite u kompleksu – prirodno je lepo samo po sebi.
Novak je stigao i fotografisao se sa decom pre podneva, kad je počeo prvi deo programa, gde su se kadetske reprezentacije Srbije, Italije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine igrale tenisa na betonu.
Betonu koji podseća na teren US Opena, a koji je nastao za svega 113 dana i to kao plod jedne proste šetnje Đokovića i Osmanagića.
Prvi kaže – gde bismo mogli da napravimo teren, drugi odgovara – evo ovde na livadici. Prvi kaže – a mogli bismo i jedan od šljake! Drugi kaže – evo u produžetku.
Prvi će – a svlačionice? Drugi – evo u produžetku ovog terena sa šljakom. Iz tih nekoliko rečenica, došli smo dotle da se nekoliko hiljada ljudi okupi oko Đokovića, kome su na terenu društvo pravili i Ivan Dodig, Aljaž Bedene i Aldin Šetkić.
Iz svake od zemalja bivše Juge po jedan. Navijači su jednako sa istočne tribine postavljene izvan terena, ali i sa one zapadne unutar njega ili južne, dovikivali šale i pošalice, sugestije, glumili ispomoć.
„Nole, pukla ti je žica“, ili „Nole, nemoj kao Beker molim te, završićeš u zatvoru“, kad je on pitao je li da servira kao Beker.
To su samo neke od doskočica. Pa onda rasprava sa sudijom u stolici, pa teatralno bacanje reketa, pa deca koja zaskoče Đokovića dok se ovaj baca na teren posle pobede u singlu.
Atmosfera je stvarno bila lepa i opuštena u tom teniskom delu, sve dok Novak nije krenuo da se presvuče i osveži posle skraćenih mečeva u po nekoliko gemova.
Tada je bukvalno brdo ljudi opkolilo igrača, niko iz loše namere, ali svako je hteo svoj potpis ili fotografiju. Sreo sam devojku iz Prijedora, koju je majka dovezla specijalno zbog toga.
Potegla žena na put od nekoliko sati, usred nedelje, da bi udovoljila ćerki zbog Novaka. Na kraju je uspela da dobije fotografiju, tek iz trećeg pokušaja. Skakala je od sreće. To možda najbolje pokazuje koliko ljudi u ovom kraju vole Đokovića.
Posle tog teniskog dela atmosfera je više nekako bila svečarska ili vašarska. Najveći tiramisu na svetu od 400 i nešto kilograma, manekenke, pevači…
Da bi dotle došao u društvu kuma Nevena Markovića i manekenke Nataše Derikonje morao je opet da se probija kroz navijače, dobio je više umetničkih slika, pa je onda prošetao i modnom pistom.
Ako se i nije preznojio da bi se probio kroz navijače do svlačionice, koji sat ranije, tu se maksimalno iscedio. Semir Osmanagić je čak u šali zapretio obezbeđenju da im neće pustiti fakturu ako ne zaštite Novaka, kom je put od terena, od nekih stotinak metara, potrajao više od dvadeset minuta.
Sve vreme strpljiv, iako guran sa svih strana, javi vam se neko dvostruko osećanje. S jedne strane bude drago koliko ljudi cene jednog šampiona, s druge strane dođe i onaj osećaj neprijatnosti.
Dobio je kasnije Novak i nekoliko poklona, patike, odelo od modne kuće. Igrao je argentinski tango, pozvan je i da malo prođuska sa Milicom Todorović, naručio je „Cesaricu“ i „Drska ženo plava“, a za sve to vreme nije mogao da se opusti, što bi se reklo – onako ljudski.
Pomislite u tom trenutku: „Ok, ovo je već previše“ i zapitate se zaista odakle mu energija da sve to izgura samo nekoliko dana posle osvojenog Vimbldona i 21. grend slem titule u karijeri.
PROČITAJTE JOŠ
Sve je to zamišljeno zanimljivo, ali je jednako i isrcpljujuće. Pitanje je kako će izgledati dogodine kada bude organizovan prvi „Piramid kup“, turnir koji je Osmanagić imenovao, dok je Novak bio „kum“ imena teniskog kompleksa „Regionalni centar za pripremu vrhunskih tenisera“.
Za sada nije poznato ni hoće li taj teren koji liči na US Open biti mesto gde će se Novak spremiti za onaj pravi US Open, jer ne znamo hoće li uopšte moći u Njujork.
Ako tamo bude mogao da ode i do kraja godine se izjednači sa Rafaelom Nadalom po broju grend slem titula, onda je za narednu godinu samo nebo granica.
Ili je bolje reći – samo je sunce granica. Kako za terene najvećih teniskih turnira, tako i za ovaj narod ovde koji će gledati turnir pod Bosanskim piramidama Sunca.
BONUS VIDEO Novak Đoković naručuje pesme Milici Todorović
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
