Novak Đoković verovatno ni sam nije očekivao da će protiv Holanđanina imati još dva protivnika. Za jednog je mogao i da pretpostavi, ali drugi...
Šta razlikuje Novaka od svih ostalih tenisera? Jedna od čuvenih teza je što je on perfekcionista, to što je uvek spreman da evoluira, to što ima spreman plan B, C, pa i D ukoliko prvi ne proradi, to što je najveći profesionalac ikada viđen (u periodu dominacije 2011. godine nije pojeo nijednu jedinu kockicu čokolade)…
Jeste sve to stoji, ali šta kada Novaka „strefi“ problem koji je imao svaki čovek makar jednom.
„Odigrao je na veoma visokom nivou, čestitam rivalu na tome. Pobedio bi večeras, da je to uradio bilo bi zasluženo. Imao sam problema sa stomakom i nisam se dobro osećao. Verovatno imam neki stomačni virus. Više vremena provodim na šolji, nego… Pokušao sam da održim servis i da dođem do taj-brejka što sam uradio u drugom setu. U trećem sam krenuo da igram malo bolje“, rekao je Đoković posle meča.
Dakle, i Novak je samo čovek, čak i on može da ima – proliv. Doduše, on je to rekao znatno lepše, čak bolje i od medicinskih izraza poput „retke stolice“. Ipak, nema razloga da se to zavija u oblandu jer je i to ljudski. Uostalom, imate čitave književne pravce koji se bave takvim stvarima. Ipak, nije ovo pričao o Markizu de Sadu…
Đoković je još jednom potvrdio šta razlikuje najboljeg ikada od ostalih velikana. Kao što je Majkl Džordan imao svojevremeno čuveni „flu game“ protiv Jute Džeza, tako je i Đoković, doduše na manje značajnom meču, prolazio kroz borbu sa sopstvenim telom.
Džordanova pica je možda bila otrovana, a to je ovog puta bio slučaj sa organizmom srpskog asa koji se borio kako da izađe iz ambisa.
Kakvi smo svi kada se razbolimo? Ležimo, pazimo šta jedemo, pod ćebetom kukamo ukućanima. Taj luksuz Novak nije imao u Parizu jer je posle mesec i po dana ponovo zaigrao tenis, pa nije želeo da dozvoli da jedna takva banalnost, koliko god neugodna može da bude, učini da zbog toga putuje prerano za Torino (Završni masters se igra od 12. do 19. novembra).
Bitnu ulogu u tome da zaboravi da ima takav zdravstveni problem (neki bi rekli u ovom slučaju čak i hednikep) imala je publika. Nije nikako želeo da mu se desi scenario Garija Linekera sa Mundijala (imao je veliku nesreću što su šortsevi Engleske beli), a ironija je htela da publika koja je želela da sa njim zarati umesto toga bude način da preokrene susret.
Opšte je poznato da protiv Novaka ne bi trebalo navijati jer se on tom verbalnom galamom bukvalno napaja i onda to pretvara u način osvete koja je uperena na terenu protiv rivala.
„Još, još, još“, vikao je Đoković bahatoj francuskoj publici u momentima kada je potpuno zaboravio na sve što se dešava u njegovom telu. Mnogi su se začudili da je jedna tableta lekara bila dovoljna po završetku prvog seta da Đoković kaže da mu je to dosta. Nasmejao se čak i lekar, verovatno zbog toga što nije očekivao da je to problem sa srpskim asom.
Novaka je mučio stomak u prvom setu jezivo, pa mu se desilo ono što smo retko viđali. Izgubio je 11 poena zaredom, a verovatno bi trebalo prekopati jednu aleksandrijsku biblioteku podataka da bi utvrdili kada mu je neko poslednji put priredio to.
Đoković je u tim momentima vodio borbu sa samim sobom, a ta tableta je očigledno brzo počela da deluje.
Koliko god čudno zvučalo, ali upravo ovo razlikuje najboljeg ikada od svih ostalih. Zamislite sebe u toj situaciji… Novak je godinama suočen sa tim sitnicama kojih nismo zapravo ni svesni. Koliko žuljeva ima na nogama ili na rukama? Koliko puta je slavio potpuno iscrpljen? Koliko puta je putovao sa jedan na drugi kraj sveta, a onda nastavljao dominaciju.
Sve te male, opterećujuće sitnice razlikuju dobre, pa čak i velike igrače od onih najvećih.
Treba pobediti čak i kada se ne osećaš ugodno u sopstvenoj koži…
BONUS VIDEO Novak Đoković – najbolji potezi u pobedi protiv Talona Grikspora