Janik Siner je dokaz da je u životu sve moguće ukoliko ste veliki radnik, ali je Janik Siner i dokaz da je u životu sve moguće ako imate moćne prijatelje.
Bez izuzetka će komentar svakog prosečnog navijača biti kada bude video ko je osvojio titulu u Njujorku – „Pa osvojio dopingovani“. Biće tu još i težih određenja koje uključuju povezivanje sa raznim nelegalnim supstancama. I sada se postavlja utisak da li je takvo mišljenje posebno izraženo kod Srba?
Čini se da jeste i u tome vidimo nekoliko razloga. Prvo Siner je jedan od najvećih rival Novaka Đokovića (uz Karlosa Alkaraza naravno) u ovom trentku i trebalo bi ga, makar tako banalno u razgovoru diskreditovati. To je donekle i razumljivo iz navijačke perspektive. Drugi razlog je što Srbi kao narod ne prihvataju da je neko bolji zato što je – bolji. Neko može da bude bolji jer su nas sudije oštetile, jer su se u timu svađali ili jer je igrač bio povređen. Sada smo dobili i još jednu mogućnost – zato što je rival dopingovan.
Prostom logikom u maniru „tabla je crna“, „crnac je crn“ dakle „crnac je tabla“ došlo se do zaključka da je Italijan sigurno bio dopingovan na Australijan openu, da je tada osvojio titulu zbog toga i da je nesumnjivo imao nadljudske sposobnosti i tako uspeo da pobedi Noleta (nimalo slučajno koristim nadimak koji inače nikada ne koristim).
Dakle, Siner je u našoj javnosti zauvek okaraktetisan kao negativni junak (Musa Kesedžija) jer Srbi ne vole prevaru. Osim u vicu kada Srbin prevari sve ostale narodnosti i pomalo ovako… Ali, ne vole da stranac prevari Srbina.
To mu ne opraštaju. Ipak, činjenica je da su stranci relativno lako prešli preko činjenice da je čovek dobio dva pozitivna doping testa i to mu je ne oprošteno, nego je već gotovo i zaboravljeno. Ali, takve mrlje se nikada do kraja ne izvuku. Kao ni mrlje od cvekle. Pazite se cvekle. Pazite se i dopinga, to do kraja ostaje vezano uz vaše ime.
Siner je dakle proglašen nevinim jer je uradio sve što je mogao da spreči da unese klostebol, ali to nije uspeo da spreči. Nije pronađen ni krivim što je u njegovom telu nađena ta supstanca.
To je ukaljalo ATP koji se pokazao da funkcioniše po sistemu „kadija te tuži, kadija ti sudi“. Nisu dopustili Sineru da se potpuno izvuče bez ovih odgovora.
″Ne znam. Morate da pitate sve ostale igrače. Ovo zaista ne znam. Pa, ono što mogu da kažem je da je opšti osećaj među igračima bio prilično pozitivan, čak i kada su stvari izašle na površinu. Naravno, bilo je i različitih mišljenja, ali to je svuda tako. Nije samo u tenisu, to je i u drugim sportovima i različitim poslovima. Mislim, ne možete baš ništa da uradite povodom toga. Zato imate, kao što sam ranije rekao, ljude bliske vama, to su oni koji znaju šta se dešavalo i kroz šta sam prošao ja i moj tim, jer to nije bilo samo ja; cela situacija je bila takva. I, to je to. Mogu samo da govorim sa svoje strane i iz perspektive mog tima, i svi smo veoma ponosni na ovo postignuće“, pojasnio je Siner koji je jasan u time da je imao podršku kolega (iako se to ne može naslutiti po društvenim mrežama i ograđivanjima) i da su svi ponosni na njega.
Pojasnio je kako se osećao povodm svega, ali i kako je uspeo sve da prebrodi.
„Tokom turnira? Pa, teško je opisati sve, jer moj tim i ljudi koji su bliski meni znaju kroz šta sam prolazio poslednjih meseci. Nije to bilo samo nedelju dana pre turnira. Bilo je to mesecima. Znate, u ovom trenutku, kao što sam ranije rekao, uvek pokušavam da se okružim ljudima i da razumem šta se desilo, a zatim da to na neki način prihvatim. Kada rad počne, pokušavam da uživam. Očigledno je bilo vrlo teško da uživam u određenim trenucima. Takođe, kako sam se ponašao ili kako sam hodao na terenu tokom nekih prethodnih turnira, nije bilo isto kao što je bilo ranije, pa ko me bolje poznaje, zna da nešto nije bilo u redu. Ali tokom ovog turnira, polako sam ponovo počeo da osećam malo više ko sam kao osoba. Nije važno kakav je bio rezultat. Tako da je ovaj turnir, sigurno, malo pomogao. Da, sada je dobro imati mali odmor, a zatim ponovo da se spremim za Kinu.“
Na kraju dana nije bitan Siner. Bitna je poruka koja se šalje. Možda je dugoročno i kontraproduktivno za Sinera što je u ovakvom trenutku osvojio titulu, ali jeste impresivno da je uspeo to da uradi u momentima kada su svi čekali njegov pad.
U trenutku kada je bio napadan zbog doping pokazao je neverovatnu mentalnu otpornost i stigao do titule. Sve probleme i opterećenje je uspeo da prevaziđe za set i po protiv Mekenzija Mekdonalda to je impresivno.
Ipak, ostaće upamćeno u istoriji da je Siner najpre došao do dva pozitivna nalaza na doping (bez suspenzije), a tek onda do dve grend slem titule.
Iako je to uradio mlađi nego Đoković.
Iako je postao prvi od 1977. godine koji je iste godine kada je osvojio prvu, stigao i do druge grend slem titule. Pre njega je to uradio Giljermo Viljas.
Iako je postao jedan od osam igrača u istoriji sa 11.000 i više ATP poena.
Iako je postao jedini rođen posle 1988. godine koji je stigao do sva četiri grend slem polufinala.
Iako je postao jedan od retkih koji je u istoj godini povezao dva grend slema na betonu.
Iako je postao jedini italijanski višestruki osvajač.
Svi teniski podaci su pali u drugi plan zbog onih koji se tiču farmacije. Šteta je da se govori o birokratiji i dvostrukim aršinima, ali ukoliko nekada budemo želeli pravu i o tome mora da se razmišlja.
Bačena je nova senka na ATP i pokazala da se „zlatne koke“ čuvaju. Čak i kada padnu za ozbiljnije stvari.
BONUS VIDEO Prva konferencija Novaka Đokovića kao olimpijskog šampiona