Nikada nije lako biti trener najboljeg na svetu, ali je još teže kada ste u timu perfekcioniste. Zvanično je najstresniji posao na svetu finansijski menadžer, zatim idu poslovi lekara i advokata. Ipak, visoko na toj listi bi trebalo da bude i zvanje trenera Novaka Đokovića.
Goran Ivanišević je 2014. godine vodio Marina Čilića do osvajanja US Opena što ga je preporučilo za jedan od najtežih poslova na svetu.
Bio je iznenađen kada mu je tokom 2019. godine zazvonio telefon i kada je dobio ponudu koju nije mogao da odbije.
Đoković ga je pozvao da postane deo stručnog štaba u kom je i dalje glavni čovek bio Marjan Vajda. Ipak, u sledećim godinama će se sve naglo promeniti.
PROČITAJTE JOŠ
„Naravno da sam bio iznenađen pozivom Novaka Đokovića, to je za mene bio mali pozitivni šok. Zvao me je veče pre nego sam išao na put u Švedsku, pa zbog toga nisam mogao doći ranije u London jer sam ranije dogovorio taj Senior Tour. Ovo je za mene velika stvar, na prvom nedeljnom treningu sam po prvi put nakon godinu dana uživao na teniskom terenu“, rekao je Ivanišević tada.
Ostao je fasciniran kako izgleda raditi sa Đokovićem. Bio je talija već te 2019. godine – Novak je osvojio Vimbldon. I to na jedan od najstresnijih načina, jer je spasao dve vezane meč lopte Rodžera Federera u velikom finalu.
„To je jedan nivo koji funkcioniše neverovatno, biti deo takvog tima, pričanje i komunikacija, ma sve je impresivno. Pa gledanje otvaranja Vimbldona iz svečane lože, kao igrač ga nisam branio zbog povrede, ali sam bar sada bio tamo dok je Novak kao pobednik otvarao turnir. Za mene je ovo bio poseban dan, posebno priznanje što me izabrao da budem deo njegovog tima. Uživao sam u svakom trenutku treninga i meča.“
Zatim je iskoristio paralelu koju će koristiti toliko puta, za njega je Đoković – Real Madrid.
„Sve je ovo došlo na brzinu, ja sam već imao puno planova, neke sam odložio, jer kad vas zove Novak Đoković to je kao da vas zove Real Madrid. Teško je tu reći ‘ne’, ali bilo je tu previše stvari da bi ih sve pomerio. Neke jesam, ali sve ne mogu, pa ću ostati u Londonu prve nedelje. Nema veze, on je veliki profesionalac, nadam se da ću ovde odgledati tri meča. Da, biće teško otići, ali ja se nadam da nećemo stati na ovome, već da će ova saradnja potrajati. Ali to ćemo još videti i dogovoriti se. Idemo pomalo, pa ćemo popričati i odlučiti što dalje. U svakom slučaju ovu nedelju ću pamtiti u svojoj trenerskoj karijeri, uživam u svakom minutu i satu, uopšte ne razmišljam o tome kada ću da napustim London. Već samo o tome kada će doći novi trening ili novi meč“, pričao je tada Ivanišević.
Tri godine kasnije je Novak opet osvojio Vimbldon, ali su ovog puta stvari bile potpuno drugačije. Ivanišević je po završenom finalu mislio samo o – odmoru.
„Ima jedan film koji se zove ‘Dugo, vrelo leto’. Od danas sam na odmoru, možda se Bajden predomisli. Moj zasluženi odmor je krenuo, lepo je leto, ako ode u SAD biće prelepo, ako ne šta da radimo, imamo vremena. Mnogo ludih stvari se dešava“, objasnio je Ivanišević.
Bolje od svih je znao da argumentuje koliko je teško raditi sa Đokovićem. Kako zbog pritiska koji sam nameće jer želi da uradi ono što niko nikada nije uradio (i u tome uspeva iz godine u godinu), tako i zbog pritiska javnosti, medija, osnovanih i neosnovanih napada. Ne postoji mogućnost da se probudite jednog jutra i da kažete sve je dobro. Ubrzo će se sve sručiti na vas i postati prilično loše. Tako je bilo toliko puta do sada. I samo da je trebalo biti fokusiran na teren, stres bi bio ogroman, ali je Novak neretko napadan i zbog onoga što se dešava daleko od trave, šljake ili betona.
„U timu sam već tri godine, Vajda i ja smo radili po pola turnira, ja sam bio ovde prošle godine. Bilo je lakše raditi sa Vajdom jer sam imao 50 odsto stresa, sad imam 100 odsto, mislim pogledajte me. To je posao kada trenirate najboljeg tenisera, morate da se nosite sa pritiskom“, objasnio je Ivanišević prošlog leta.
Ostaće upamćena i fotografija na kojoj Ivanišević, Marko Paniki i Ulises Badio, sada već bivši fizioterapeut Đokovića, spavaju na aerodromu u Melburnu. Čekali su da Novaku konačno dozvole da pređe granicu, a onda je teniser završio u hotelu za migrante. Stavite se u situaciju trenera, vaš igrač je završio u pritvoru, oduzet mu je telefon na nekoliko sati. Došli ste da odradite turnir, a to se pretvorilo u košmar.
Mesecima kasnije je govorio o tome koliko je Đoković mentalno jak, svi ostali bi kako kaže ostavili tenis.
„Kada bi se nekome desilo ono što se njemu dogodilo u Australiji…. Neki se nikad ne vrate tenisu nakon toga, to je bila ogromna stvar. Igrao je dobro i u Parizu, ali je Nadal bio bolji. Neki ljudi se nikada ne oporave, ja sam bio tamo i slobodan, zamislite kako je bilo njemu. Za mene je to herojski, nije lako sve to svariti i onda misliti zašto treba igrati tenis. Nije mogao da igra u Francuskoj, nismo mogli da pravimo raspored, trenirali smo ali ne znam za šta. Sada znamo gde možemo da idemo i gde ne možemo, pa je lakše“, rekao je prošle godine.
Najbolje je analizirao 2022. godinu. Godinu u kojoj je Novak osvajao turnire, a nisu mu pisani bodovi. Godina u kojoj mu je igrač deportovan iz Australije i nije mogao da krene put SAD. Koliko treba imati strpljenja i snage da se sve to prebrodi.
„Ovo je us***** godina za sve nas, teška posle svega u Australiji. Treba ti vremena da prođeš kroz sve to, izgubio je od Nadala u Parizu, za mene je bio favorit ovde. Za njega ovo pravi veliku razliku i pored sve ove ludnice sa bodovima.“
Ivanišević je poznat po tom splitskom mentalitetu, pa, ipak, u Melburnu smo gledali da upravo on govori Novaku: Polako, polako, smiri se. Toliko je sve to bilo emotivno. Ivanišević je pronašao zajednički jezik sa Đokovićem i brzo razbio stigmu da bez Vajde neće osvajati grend slem titule. Ne da je razbio, nego je oduvao.
Radio je sa velikim pritiskom i velikim očekivanjima, ali se uklopio u način na koji Novak funkcioniše. Nije tajna da je kompleksno organizavati sav posao, da je stresno nekada samo ćutati na Novakove izlive besa koji nisu lični, ali nisu nimalo prijatni. Jednostavno, to je ono na šta se složio kada je odlučio da bude trener teniskog Real Madrida.
Veliki pritisak medija učinio je da se Novaku, a time i Ivaniševiću, gleda i „crno ispod nokta“. Ivanišević je često pod budnim okom, pa je tako zanimljivo videti kako nekada prestane sa savetima kada vidi da ga kamera snima. Jednostavno, ne mora baš sve da se vidi na kameri.
Dešavalo se i da se „Zec“ naljuti i da odbija da daje savete Novaku, čekajući da se sam Novak iskobelja iz situacije. Više je to bio način da izvuče maksimum iz Đokovića nego bilo šta drugo, ali je pokazao da zna način da pokrene najboljeg tenisera sveta.
Ipak i on se često nalazio na žestokim udarima najviše zbog sada već čuvenog fijaska sa Adrija turom. Iako je zamišljeno kao egzibicija na kojoj će igrati najbolji teniser Balkana u nekoliko zemalja na ovom prostoru, došlo je do velikog fijaska jer je Grigor Dimitrov testiran kao pozitivan na koronavirus, a ubrzo i Borna Ćorić.
Usledio je opšti haos i lavina napada kako nije bilo prigodno da se organizuje ovakav događaj u trenutku kada je svet proglasio pandemiju koronavirusa. Brojni udarci su završili ispod pojasa jer se kolaps samo čekao. Upravo je on izviždan kada je saopštio da mora da se otkaže finale Adrija tura.
Njemu je zapalo da to saopšti navijačima.
„Žao mi je što meni zviždite, ali ja nisam pozitivan. Grigoru Dimitrovu želim da što pre ozdravi i ovo je bila jedina ispravna odluka“, rekao je između ostalog tada.
Nije bežao od odgovornosti, ali je ipak smatrao da su reakcije preterane.
„Mogu da prihvatim da nam to nije trebalo, ali niko nikoga nije prisiljavao da dođe u taj klub, niko nije nateran da pleše ili da skida majicu. Opet, kako neko, bilo ko, može da kaže da je odande krenula zaraza? Marko Paniki, Novakov kondicioni trener, nije uopšte bio na toj žurci. Ja sam s njim u Beogradu bio svaki dan gotovo dve nedelje, a on je pozitivan na testu, dok sam ja dvaput bio negativan. Može li neko to da mi objasni. Ili da je Miljan Amanović, Novakov fizioterapeut, tretirao lakat Grigora Dimitrova u Zadru, ne jednom, a i njegov je test negativan. Iskreno, voleo bih da ga smene sa mesta predsednika Saveta ATP. Otkako je postao predsednik, šta god da napravi, ništa ne valja. Napada ga ko stigne i kako stigne, a on se u tome troši, jer pokušava da napravi nešto dobro za svakog“, naglasio je Ivanišević tada.
Sve ovo je Ivanišević preturio preko glave, a za samo četiri godine je dobio materijal za ozbiljnu knjigu. A još uvek nije stigao ni do poslednjih poglavlja…
BONUS VIDEO Novak psuje nakon poena, Ivanišević se smeje na tribinama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar