Čudan je naš narod. Kad neko od sportista kaže da ga baš briga za politiku, ne valja.
A kad neko od njih izvadi kašičicu iz usta, izađe iz kafića i jasno izrazi svoje mišljenje, opet ima onih koji kažu „sine, mani se toga, drži se ti lopte“.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako god okreneš, ne valja. I onda nije čudno što imamo mnoge sportiste koji kriju političke simpatije „kao zmija noge“. Kao da je sramota da ih imaju.
U Americi, kako god je posmatrali, Golden Stejt ‘ladno odbije da ode na prijem kod predsednika države jer ga ne podržava.
I nikom ništa. A sad, zamislite da ovde neko od sportista izrazi takav bunt u zemlji u kojoj mi živimo.
Ne možete, zar ne? Ipak je ovo država ucenjenih, gde čak i najveći srpski klubovi „botuju“ za vladajuću stranku pred izbore.
Ponavljaju njenu krilaticu čak i u vreme izborne tišine, što je toliko sramno, da i prosečno obrazovan čovek poželi da iskoči iz svoje kože.
Ni sportistima nije drugačije, i oni žive tu i samo mali deo njih bolje zarađuje od proseka, pa onda nema šta da se petlja po biračkim mestima. I ćute.
Ovo je zemlja gde klub može da traži od njih da se odreknu zarada, gde država šuruje sa huliganima i mazi ih kao svoje pitbulove i gde sve možete, ako podržavate jednu opciju.
Sve dok ne prestanete javno da je celivate kao ikonu za krsnu slavu.
Ili dok ona ne sazna da ste ipak malo privrženiji nekom drugom. Onda sledi onaj tabloidni folklor i razapinjanje koje smo videli na desetine puta.
Šta onda može nekog poznatog, aktivnog ili neaktivnog sportistu da natera da se „drzne“ i glasa za promene?
Odakle im… ono što ima predsednik Srbije, ako je verovati naslovnim stranama tabloida?
Jedan od najboljih košarkaša Dejan Bodiroga potpisao je inicijativu @KPromeni @znamodanedamo na lokaciji Terazije 45
— Kreni-Promeni (@KPromeni) March 28, 2022
Uz Dejana Bodirogu ni jednu utakmicu nije nemoguće dobiti.
Cela je nacija reprezentacija🇷🇸 Potpiši peticiju i ti na nekoj od lokacija 👇https://t.co/UFfnUDhU6L pic.twitter.com/DrmQYY9O1c
Šta je to u životu potrebno jednom Dejanu Bodirogi, legendi srpske košarke, nekada najboljem igraču Svetskog prvenstva i jednom od najboljih Evropljana koji nikad nije otišao „preko bare“ u NBA.
Potrebno je, zato što je svestan da živimo u diktaturi. Potrebno je zato što zna da putem kojim se krećemo nećemo imati ni čist vazduh, ni čistu vodu i da ćemo uskoro imati i sve manje zdravih ljudi, kad već imamo bolestan politički sistem.
Šta, to se kao ne preliva na sport? Ma kako da ne. Zato iz Partizana mrtvi hladni napišu dan pred izbore „Zajedno možemo sve“, a to isto uradi i trener Crvene zvezde, samo mesec ranije. To prosto nije normalno, šta god da su im interesi i kako god da su im stegnuta… pa, opet ono što ima predsednik.
Nije nam potrebna jedna Viola fon Kramon da nam u takvom opštem stanju kaže „Izbori u Srbiji nisu bili ni slobodni ni pošteni“.
Ma nemojte nam reći, gospođo Viola. Znao je to i Nemanja Vidić koji je uz osmeh izašao na biračko mesto na Dedinju i ostavio ljude da komentarišu za koga je glasao.
I on je u fudbalu toliko zadužio ovu zemlju da vlast, ma ko držao njene uzde, ne može tom Vidiću bukvalno ništa.
On je svoje zaradio preko granice, ne mogu baš preko noći od njega da naprave tajkunom, a i narod ga voli.
Blaćenje takvih likova bi onda bilo veoma opasna igra, jer nije isto prozivati jednog Vidića ili nekog manje poznatog i popularnog sportistu.
Čovek može da se oglasi jednim pismom i napravi takav potres u srpskom fudbalu, kakav ne može da napravi deset naslovnih strana režimskih tabloida.
To je moć imena i prezimena, a ne kukavičluk kom pribegavaju vlastodršci, kada napadaju druge preko svojih dežurnih trbuhozboraca.
Vidić ode na glasanje, sutradan je već negde u Holandiji, pa pobedila ili izgubila njegova opcija – ne mogu mu ništa.
On zna da njegove komšije, rođaci ili prijatelji žive u diktaturi. Nemanja zemlju gde živi može da promeni za dan, neki od njegovih bliskih ljudi baš i ne mogu.
Zato je bilo potrebno da i on kaže šta misli, makar jednim otvorenim papirom glasačkog lista.
Maja Ognjenović je došla iz Istanbula na jedan dan u Srbiju i otišla je da iskoristi svoje biračko pravo.
Danilo Ikodinović, proslavljeni vaterpolista i njen suprug ju je „otkucao“. Znajući za njegove stavove, teško je verovati da bi Maja podržala opciju koja je na kraju ipak očekivano pobedila.
Miroslav Berić je nekada bio as Partizana, onda je jedno vreme bio i njegov funkcioner.
Sve vreme je bio i čovek kome je jednostavno prekipelo da gleda šta se dešava i da dopušta da se klub ponižava jer je predsednik „ljut“ što ga navijači vređaju tokom utakmica.
„Bili su veliki pritisci. Naročito posle te famozne utakmice protiv Cedevite u Hali sportova. Određena grupa navijača, mali broj njih, počela je da skandira protiv predsednika, a onda je to krenulo horski i čitava dvorana se priključila. Odmah su reagovale tadašnje vođe navijača i fizički su se obračunali sa ljudima koji su pominjali predsednika. Već sutradan, Vučić je gostovao na nekoj televiziji gde je, između ostalog, pomenuo ovu situaciju i mene stavio u određeni kontekst i prozvao. Zatim je došla direktiva da se mi moramo izviniti i da moramo da napišemo saopštenje. Tad sam rekao da bih ja bio prvi koji bi na nekoj konferenciji istakao da politici nije mesto u sportu, ali bez tog ulizivačkog dela, gde se zahteva od tebe da se izvinjavaš i pišeš ode nekome. Međutim, odlučeno je da to mora da se uradi, jer je to u interesu kluba i da ćemo mi imati ogromne probleme ako to ne uradimo“, rekao je Berić za Novu pre desetak dana.
Miroslav je samo jedan od onih koji su javno rekli šta misle o aktuelnom režimu.
Andrija Gerić, proslavljeni odbojkaš i reprezentativac je rekao šta misli kada smo čuli da Republička izborna komisija neće objaviti rezultate čak 24 sata posle zatvaranja birališta.
„Ovaj RIK radi dva dana svake dve godine u proseku, pa i ta dva dana što kao rade idu ljudi malo da odspavaju, da se ne premore. I moja baba bi pomislila da nešto muljaju, a kamoli mi“, kazao je Gerić.
Mnogi drugi sportisti su svesni da bi njihovu reč ugušila hajka u diktaturi koja je nastavila da postoji i posle trećeg aprila.
I nastaviće da postoji još neko vreme, ali je otpor ostvarenih ljudi koji misle svojom glavom, svakako dašak svežeg vazduha u odavno zagađenom društvu i sportu jednog društva koje SNS konstantno pravi ludim već deset godina.
*****
BONUS VIDEO – Gerić: Moramo da mislimo svojom glavom!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare