Karl Veders, čuveni holivudski glumac, ostaće zauvek upamćen po ulozi Apola Krida, ali malo ko zna da je njegov put mogao da bude sasvim drugačiji, te da je malo nedostajalo da postane prava sportska superzvezda.
Veders je kao dečak pokazao interesovanje za sport, a tokom odrastanja u Nju Orleansu pokazao je dovoljno talenta da je dobio poziv Sejnt Agustina, katoličke srednje škole za dečake, u kojoj je pokazao da talenat nije slučajan i postao je prva zvezda škole kada su u pitanju gimnatika, fudbal, rvanje, džudo, boks i američki fudbal.
Verovatno nije ni sanjao da će mu poslednja dva obeležiti život.
Prvo je na poziciji defanzivnog enda, člana defanzivne linije u američkom fudbalu, počeo da gradi status jednog od najboljih mladih igrača na svojoj poziciji u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama.
Prvo je bio član Long Bič Siti koledža, gde je doživeo povredu 1966. godine dok se zagrevao za meč. Potom je prešao na San Dijego Stejt, gde je sa Astecima osvojio Pasadena Boul 1969. godine, a sezonu završio kao 18. najbolji igrač takmičenja.
Za to vreme, Veders je završio studije gde se specijalizovao za glumu.
No, prve profesionalne korake napravio je u NFL-u, gde je 1970. kao nedraftovan igrač potpisao za tadašnje Oukland (sada Las Vegas) Raiderse, ali se nije proslavio pošto je kao lajnbeker odigrao sedam utakmica bez ijednog statisitčkog podatka, a potom je godinu dana kasnije, kao sejfti, odigrao tek jedan meč.
Ipak, bio je deo tima koiji je prvi put došao do finala konferencije. Po odlasku iz NFL-a igrao je u Kanadskoj fudbalskoj ligi (13 utakmica, jedna osvojena lopta), da bi 1975. usledila definitivna promena karijere i posvećenost glumi.
Nakon nekoliko sporednih uloga i glume u filmovima manjeg kalibra pravi proboj je usledio 1976. godine, kada je dobio priliku da glumi Apola Krida, velikog rivala Rokija Balboe.
A pitanje je da li bi do svega toga došlo da nije bilo jedne laži i jedne (ne namerno izrečene, ali poprilično bolne) uvrede.
Kada je došao na kasting za ulogu Apolo Krioda, za šta je poziv dobio lagavši da je imao ozbiljnijeg bokserskog iskustva, usledio je ne baš prijatan trenutak sa Silvesterom Staloneom.
Dok su čitali scenario, Veders je, nakon što nije baš bio briljantan, rekao Staloneu, za kog je znao da je napisao scenario ali ne i da će glumiti u filmu:
„Mogao bih da budem mnogo bolji ako bih dobio pravog glumca sa kojim bih radio“, rekao je on Staloneu.
Kako je kasnije i sam Slaj objasnio, taj trenutak je bio presudan da Veders dobije priliku da zaigra ulogu čoveka po kom će ga upamtiti čitav svet. Ostalo je istorija.
BONUS VIDEO