Kako je beše ono Pantelija govorio: Ko je vas poznavao...

Krenimo redom... Sve je bilo (koliko-toliko) u redu sve do sredine novembra 2024, kada je ova organizacija donela odluku da po ubrzanom postupku promeni pravila.

Tako je od 9. novembra iste godine reprezentativni vaterpolo "smanjen", tačnije doneta je odluka da mečevi budu igrani na kraćem terenu za pet metara, uz skraćeno vreme napada na 25 sekundi, dok je svaki novi napad i igrač više smanjen za po pet sekundi - sa 20 na 15.

No, to nije bilo dovoljno bizarno, pa će tako igrači klupsku sezonu odigrati po - starim pravilima.

Sama promena izazvala je lavinu negativnih reakcija, a najburnije je reagovao legendarni hrvatski vaterpolista i selektor Ivica Tucak:

"To što oni pokušavaju da urade od ovog predivnog sporta ne znam mogu li i smem li više da komentišem... Nažalost, okruženi smo ljudima koji niti vole ovaj sport, čini mi se, a niti ga razumeju i konačno ne rade za njegovo dobro", rekao je on nakon što je postalo jasno da će doći do promena.

I dok bi za neke druge organizacije ovoliki broj grešaka bio dovoljna opomena, nekadašnja FINA je odlučila da ponovo "natrpa" kalendar. I to na više načina.

Prvo je doneta odluka da (po novim pravilima) bude odigran prvi turnir Svetskog kupa u Bukureštu, potom u aprilu Superfinale ovog takmičenja, a u avgustu Svetsko prvenstvo u Singapuru.

Srećom, Evropsko prvenstvo je 2026. godine tek, pa tu obavezu neće imati.

I to nas dovodi do poslednje bizarne stavke.

Naime, iz nekog bizarnog razloga doneta je odluka da pojedine reprezentacije igraju dve utakmice u jednom danu, pa je tako Srbija u razmaku od par sati igrala protiv Grčke i Crne Gore.

Bez prilike za regeneraciju, odmor... Što se uostalom i videlo na igračima koje predvodi Uroš Stevanović, pošto su tek u trećoj deonici pokazali da nisu zaboravili da igraju ovaj sport, već je jednostavno u pitanju bio umor, pa su zamalo od vođstva Crne Gore 14:6 stigli do preokreta (Crnogorci slavili 16:15).

Ostaje nam da se nadamo da su "genijalci" iz vrha krovne organizacije svetskog vaterpola zadovoljili apetite vezane za kreativnost i revolucionarne odluke, te da nas očekuje bar neko vreme stabilnosti.

Mada, uzevši u obzir čudnu sklonost čelnika ovog sporta da urade sve ono što je u njihovoj moći da ga unazade što je više moguće, pre svega kada je u pitanju logistička strana, čini se one koji vole igru loptom u bazenu ne očekuje preterano lepa budućnost.

Ali dobro, možda je i to jednostavnije nego objašnjavati kako mala Srbija iz godine u godinu "gazi" sve pred sobom.

Ili kako bi to kultna scena iz filma "Maratonci trče počasni krug" odlično dočarala u prenesenom značenju: "Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti".

BONUS VIDEO